Висока школа за васптаче струковних студија
Гњилане - Бујановац
Предмет: Књижевност за децу
Статус предмета: обавезни
ГРОЗДАНА ОЛУЈИЋ
(1934)
Предавач: др Душица М. Филиповић
Grozdana Olujić u literaturu za decu ulazi autorskom bajkom. Središte njene radnje prožimaju
arhaično i savremeno. Robovanje urbanom ambijentu i džinovskim oblakoderima najneposrednije se
tiču njenog opusa.
Njene bajke urbane simbolike nose realističke obrise i dešavanja. Svaka od njih iz "Sedefne ruže i
druge bajke" i "Nebeske reke", ima podlogu i pokriće u stvarnim i životnim prilikama, te su junaci bliži
javi i ovozemaljskom načinu savladavanja prepreka ka ostvarenju uzvišenih ciljeva.
U delu G. Olujić prepliću se stvarnost i fantastika, dobro i zlo, smeh i tuga; trijumfuje plemenitost i
dobrota, humanizam i ljubav prema ljudima. Izdvajaju se bajke "Maslačak", "Zlatokosa", "Dečak i
princeza", "Zlatni tanjir", i "Zlatoprsta". Izuzetna poetska poruka je bitna oznaka bajki "Sedefna ruža" i
"Nebeska reka". "Sedefna ruža" je zagonetka lepote života na zemlji i čežnji za snom i daljinama, a u
isto vreme i bajka o dečjim mislima i snovima. "Nebeska reka" je vizija reke koja želida se vine u nebo
i postane šarena duga. Parabola je o snazi čovekovog duha i njegovoj neostvarenoj želji.
Čar dela Olujićeve je u mašti i ljubavi. Ljubavlju se pobeđuju sva zla i nevolje. Sve je u nevidljivoj i
međusobnoj povezanosti: dete se pretvara u cvrčka, devojka u zvezdu ili ružu, reka u dugu, vrabac u
dečaka. Metamorfoza je relevantan estetički elemenat.
Pripovedanje G. Olujić, simboličkim likovima, višeslojnošću značenja — upućuje i opominje na ljudske
postupke i njihove misli. Iskoračenje izvan prirodnog, pretvara zemaljski život u moru. U "Ogledalu"
lepotica prodaje dušu đavolu i pomoću ogledala ostaje za sva vremena lepa i mlada. Ona biva
omražena i, naposletku, sama zaišti svoj kraj.
Autonomne umetničke kreacije obezbeđuju autorki veliku reputaciju. Njene bajke razbijaju ustaljeni
poredak vrednosti i razmiču granice u vlastitom žanru.
Autor teksta nepoznat
РОМАНИ
Први
роман
о младима и за младе
Излет у небо
објавила је
у двадесет другој години. Штампан
1957
. године, доживео је
и успех и оспоравање, превођен је и прилагођен извођењу
у
позоришту
, по њему је снимљен и
филм
Чудна девојка
.
Године
1959
. Младо поколење издаје јој књигу
Писци о себи
,
збирку књижевних разговора са нашим савременим
писцима. Роман
Гласам за љубав
(Просвета,
Београд
,
1962
)
добија прву награду загребачког
Телеграма
за најбољи
кратак роман
1963
. године, затим се преноси на филмско
платно и на позоришну сцену.
Романи
Не буди заспале псе
(
Просвета
,
Београд
,
1964
)
и
Дивље семе
(Просвета,
Београд
,
1967
) први пут у
литерат
уру
наших крајева уносе урбани живот младих људи,
њихове проблеме, љубави и недоумице. Иако је имао
контрадикторан пријем (од уласка у најужи избор за
НИН
-
ову награду до оспоравања), роман
Дивље семе
, у преводу
на
енглески језик
Wild Seed
, добио је у англосаксонском
свету сјајне критике, а касније постао и лектира појединих
америчких универзитета.
КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
У области књижевности за децу Гроздана Олујић
написала је неколико збирки бајки
׃
Седефна ружа и
друге бајке
(
Загреб
,
1979
), за коју је добила награду
П
олитикиног забавника
,
Небеска река и друге бајке
(
Заг
реб
,
1984
),
Дечак и принцеза
,
Принц облака
(
1990
),
Златни
тањир,
Камен који је летео,
Снежни цвет
, роман-
бајку
Звездане луталице
(
1987
).
За њих је добила домаће и светске награде
׃
награду
Младог поколења, коју је примила два пута
1980
. и
19
84
, награду Змајевих дечјих игара
1990
. године
[3]
,
повеље Змајевих дечјих игара
Златни
лептир
и
Стара маслина
2002
. године, награду за
причу
Варалица и смрт
из збирке
Седефна ружа
, коју
је освојила на конкурсу за најбољу модерну бајку
света у организацији Светског конгреса за уметност и
културу (World Congress for Art and Culture),
САД
,
1994
