Anticka filozofija i etika

ВИСОКА ТЕХНИЧКА МАШИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА ТРСТЕНИК

Студент: Јаковљевић Милан 90/2015

АНТИЧКА ФИЛОЗИФИЈА И ЕТИКА

( Семинарски рад из предмета : Социологија рада са

етиком у саобраћају )

2017.

САДРЖАЈ

Страна

УВОД

................................................................................................................... 2

АНТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА И ЕТИКА

1. О античкој филозофији .................................................................................. 4

2. Космолошки период филозофије .................................................................. 5

2.1. Јоњанска школа ........................................................................................ 6

2.1.1 Талес из Милета .............................................................................. 6

2.2 Питагорејска школа .................................................................................. 7

2.2.1 Питагора .......................................................................................... 7

2.3 Елејска школа ............................................................................................ 8

3. Антрополошки период филозофије .............................................................. 9

3.1. Софисти .................................................................................................... 9

3.2. Сократ ..................................................................................................... 10

4. Системски период филозофије .................................................................... 11

4.1. Платон ..................................................................................................... 12

4.2. Аристотел ................................................................................................ 13

5. Хеленисточко римски период филозофије ................................................. 15

ЛИТЕРАТУРА

................................................................................................. 17

праведно и чинили оно што човека уистину оплемењује и обогаћује. Како постати
целовита особа? Што чинити да бисмо остварили своју људску и друштвену природу?
Како водити друштво да у њему људи буду у могућности остварити специфично људске
потребе: слободу, љубав, праведност. То су нека од питања етике. Морална проблематика
прожима сав наш живот, лични, породични, политички, привредни.

Етике су национални

стереотипи које једно друштво и нација пропагирају о себи самом и веома се разликују.
Тако да оно што је етично за једну нацију не мора да буде и за другу.

АНТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА И ЕТИКА

https://www.unin.hr/ Датум приступа 19.01.2017. године

https://nastavapreduzetnistva.wordpress.com/2012/03/01/moral-etika-i-poslovna-etika/ Датум приступа

19.01.2017.године

1. О античкој филозофији

Античка   филозофија   обухвата   филозофска   мишљења   и   системе   који   су   се   развили   на
широком   медитеранском   простору   прожетом   античком   грчком   и   римском   културом   у
периоду   од   7.   века   старе   ере   до   пропасти   античког   света   почетком   6.   века   нове   ере.
Последња грчка филозофска школа укинута је декретом римског цара Јустинијана 529.
године   н.е.,   али   је   Плотин,   последњи   значајнији   мислилац   на   кога   није   утицало
хришћанство, умро око 270. год.н.е.
Култура античке Грчке зачетник је и западноверопске културе. На том сегеографском
подручју први пут у историји издваја филозофско-научни облик мишљења из религиозно-
фантастичнога. Карактеристика старе оријенталне културе била је уклопљеност одређеног
степена научног мишљења, до којег су стари оријентални народи доспели, у религиозно-
фантастични облик мишљења. Та уклопљеност егзактне мисли у фантастично-религиозну
мистику карактеристична је и за личности које се баве науком у старим културама. То су
биле затворене свештеничке групе или пророци који су се издвајали из света и људског
друштва   да   би   тако   осамљени   и   удубљени   у   саме   себе   дошли   до   истине.   Њиховим
способностима придавана је ауреола узвишености, надземаљског и надљудског.
Грчка   цивилизација   ослободила   је   научно   мишљење   и   еманциповала   га   од   религије,
подредивши га практичним задацима трговине, брзом развоју привреде, али и политичким
задацима који су се наметали у вези с измењеном друштвено-економском структуром. То
мишљење   напушта   служење   фантастичко-религиозном   човеку,   који   себе   још   није
издвојио као појединца у оквиру друштва, и прелази у службу конкретног, егоистичног
човека   појединца.   Кроз   таквог   човека   и   у   његовом   интересу   зачела   се   у   Грчкој   ера
самосталне научне мисли, чиме је обележен почетак једне нове епохе у историји човекова
овладавања   природом   идруштвом.   Грчка   постаје   колевком   културног   комплекса   који
кратко називамо „Западом“, што у то доба представља померање културног и економског
развитка с Истока према Западу.