тржиште. Промене на тим тржиштима утичу даље на тржиште робе и услуга и, на крају,
на агрегатну тражњу, производњу и цене. Коначно, привредна активност и инфлација
повратно утичу на монетарну политику.

Циљ овог рада

је да покаже у ком је стању монетарни систем и како функционишу

кредити у том систему.

Предмет овог рада

је

монетарно - кредитна политика као и задаци

и циљеви исте и њени инструменти.

Операције на отвореном тржишту

Каматне стопе на међубанкарском тржишту новца

Пројекција инфлације

Инфлација

Инструменти монетарне политике Европске централне банке

1. Циљеви и инструменти монетарно-кредитне политике

Монетарно - кредитна политика као интегрални део економске политике има

задатак да регулише количину новца у оптицају ради несметаног одвијања процеса
репродукције.

Приказ 1. Инструменти монетарне политике

Инструменти

монетарне политике Оперативни циљ Прелазни циљ Крајњи циљ

Извор:

http://www.nbs.rs/

Монетарно - кредитна политика је скуп правила, прописа, мера и инструмената

којима   се   и   монетарно-кредитној   сфери   друштвене   репродукције   регулише   ниво,
структура   и   динамика   новчане   масе,   новчана   циркулација   у   прометним   каналима
привреде,   ниво,   структура   и   динамика   кредита,   ликвидност   привреде,   дужничко-
поверилачки   односи   економских   трансактора,   привредна   стабилност   итд.   Помоћу
монетарно   -   кредитне   политике,   као   интрегалног   инструмента   економске   политике,
остварују се бројни циљеви и задаци у националној привреди: повећање запослености,
стабилност   цена,   стабилна   стопа   привредног   раста,   равнотежа   платног   биланса   итд.
Активном   и   ангажованом   монетарно-кредитном   политиком   осигурава   се   потребна
количина новца у оптицају за несметано одвијање производње и промета, обезбеђује се
ликвидност   националне   привреде   и   спољна   ликвидност   земље,   усклађује   се   понуда   и
тражња новца и кредита и сл. У остваривању ових циљева монетарно-кредитна политика
се служи одговарајућим инструментима:

1. Есконтном или дисконтном стопом,
2. Каматном стопом,
3. Стопом обавезне резерве,
4. Стопом резерве ликвидности,
5. Основицом за обрачун обавезне резерве и резерве ликвидности,
6. Селективним реесконтним кредитима,
7. Политиком отвореног тржишта.

Есконтна или дисконтна стопа

је уствари каматна стопа по којој Народна банка

Србије даје пословним банкама кредите за ликвидност. Повећањем или смањењем

Дедовић Михаило,

Монетарне и јавне финансије

, Висока економска школа струковних студија Пећ у

Лепосавићу, Лепосавић, 2004. год. стр. 37.