Baze podataka

Uvod

Baza pododataka je kolekcija podataka organizovanih za brzo pretrazivanje i pristup, koje zajedno sa sistemom za administraciju, organizovanje i memorisanje tih podataka, cini system baze podataka. Baze podataka se koriste za prikupljanje , cuvanje i manipulaciju podacima na osnovu kojih se dobijaju nove informacije u razlicitim informacijam kao sto su poslovni sistem, zdravstvo, skolstvo, vladine institucije. Svakodnevno ih koriste pojedinci putem licnih racunara, radne grupe putrm mreznih servera i svi zaposleni putem aplikacija koje se nalaze u poslovnim sistemima. Bazama podataka takodje pristupaju kupci i drugi udaljeni korisnici koriscenjem razlicitih tehnologija kao sto su govorni automati, web citati i digitalni telefoni. Zbog velike konkurencije u svim oblastima poslovanja, moze se ocekivati da tehnolocija baza podataka dobije jos veci znacaj. Menadzeri traze nacin da iz baze podataka brze dodju do novih saznanja kako bi bili u prednosti u odnosu na svoju konkurenciju. Na primer, detaljna baza podataka u prodaji se moze iskoristiti kako bi se saznalo koji kupci kupuju koje proizvode, sto se koriste kao osnova za reklamu i marketinsku kampanju. Organizacije mogu da ukljuce u svoje baze podataka procedure koje se zovu okidaci-trigeri koji upozoravaju o mogucim vanrednim dogadjajima i na osnovu kojih mogu nastati odgovarajuce reakcije. Mnoge organizacije danas prave posebne baza podataka koje se zovu “skladista podataka” koje sluze za aplikacije za podrsku u odlucivanju.
Izucavanje baza podataka i sistema za upravljane bazama podataka jesu osnova za izucavanje informacionih sistema. Strucnjak za informacione sisteme mora biti spreman da analizira potrebe preduzeca i da dizajnira i implementira baze podataka u okviru razvoja informacionog sistema jedne organizacije. Takodje, mora biti spreman da se konsultuje sa krajnjim korisnicima i da im pokaze kako se koriscenjem BP moze imati bolja podrska za odlucivanje, cime se stvara prednost nad konkurencijom. Siroko rasprostranjenu koriscenjem BP vezanih za internet sajtove, koje vracaju dinamicke informacije korisnicima web sajta, zahteva od projektanta da razume ne samo kako da poveze BP sa sajtom vec i kako da je obezbedi tako da se njenom sadrzaju moze pristupiti ali i ne izmeniti od strane spoljnih korisnika.
Modernr baza podataka se cuvaju na racunaru, ali to nije bitno za samu definiciju. Smestanje baze podataka na racunar omogucava laksu i brzu obradu podataka i dobijanje zeljene informacije. Karakteristican je primer sa telefonskim imenikom koji se nalazi na papiru. Jednostavno je pronaci telefonski broj zeljene osobe, ali je znatno teze pronaci ime osobe na osnovu telefonskog broja. Ako je telefonski imenik veci predhodni problem se dodatno komplikuje. Racunarski zasnovane baze podataka omogucavaju jednostavno i brzo dobijanje informacija. Pored osnovnih informacija iz odgovarajuce baze podataka se mogu dobiti posebne informacije. Na primeru telefonskog imenika mogu se izlistati podaci za sve osobe poi menu npr Marko, mogu se izlistati sve osobe kojima telefoski broj pocinje npr 2, osobe kojima se telefonski broj zavrsava sa 45 i jos mnogo toga.
Baza podataka (eng) kao jedinstvena rec postala je uobicajena u evropi u ranim sedamdesetim godinama. Najranija upotreba termina baza podataka potice iz juna 1963.
Kada je drustvo za razvoj sistema uzelo pod pokroviteljstvo simpozijum pod naslovom razvoj i upravljane bazom podataka. Baze podataka se koriste u mnogim aplikacijama protezuci se na stvarno citav opseg racunarskog softvera. Baze podataka su pozeljna metoda spremanja velikih multi korisnickih aplikacija gde je potrebna koordinacija izmedju mnogih korisnika. Individualni korisnici smatraju ih pouzdanim, i ako se mnogim elektronski postanski programi i licni organizatori temelje na standardnoj tehnologij baza podataka. Za skladistenje i obradu podataka racunari se koriste jos od 1950. godine