Berzanski posrednik

Za berzu bi se najjednostavnije moglo reći da je to mesto na kome se kupuje i prodaje. Ali odmah se nameće pitanje koje zahteva odgovor: U čemu se berza razlikuje od pijace, prodavnice ili od tržišta uopšte? Razlike postoje i one se ogledaju, uopšteno posmatrano, u tome čime se trguje i kako se trguje. Pri tome, mnogi pokušaji koji su činjeni su parcijalnog karaktera, jer se date definicije odnose samo na određene vrste berzi. Tako, ističe se da je berza dugoročnih hartija od vrednosti regulisano i organizovano sekundarno tržište hartija od vrednosti, sa strogo utvrđenim pravilima trgovanja i oštrim kriterijumima za hartije sa kojima se trguje, kao i za učesnike u trgovanju. U vezi sa ovim određenjem se može reći da efektne berze prestavljaju sekundarno tržište kapitala (vrši se tzv. “kupovina iz druge ruke” – kupovina i prodaja emitovanih hartija od vrednosti), ali da one mogu da vrše i funkciju primarnog tržišta. Dok se robne berze određuju kao mesto na kome se trguje tipiziranom robom i po unapred utvrđenim pravilima. Neka određenja berze ne bi mogla da se prihvate s obzirom na iskazane nepreciznosti. Ne može se prihvatiti definicija prema kojoj je berza organizovani prostor na kome se obavlja kupovina i prodaja određene vrste robe. Ovo zato što se na berzi prodaju određene vrste robe, ali i stvari koje se ne smatraju robom, kao što su hartije od vrednosti i moneta, iako su telesne pokretne stvari. Ne može se prihvatiti ni definicija prema kojoj berza predstavlja posebno, stalno organizovano mesto na koje se redovno sastaju kupci, prodavci i mešetari radi sklapanja poslova u skladu sa pravilima berze. Naime, na berzi se određene stvari kupuju i prodaju, ali preko berzanskih posrednika. Berzansko poslovanje se odvija u koncentričnim krugovima.