1
.
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН-НИКОЛА ТЕСЛА“ У БЕОГРАДУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: ВЕЛИКЕ СИЛЕ И ЊИХОВА УЛОГА У МЕЂУНАРОДНИМ
ОДНОСИМА
ПРЕДМЕТ: МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ
2
.
7. САДРЖАЈ
1.УВОД__________________________________________________
3.
2. ОСВРТ НА СОВЈЕТСКО-АМЕРИЧКЕ ОДНОСЕ КАО ДВЕ
СУПЕРСИЛЕ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 20.ВЕКА_____________________
4.
3. ВЕЛИКЕ СИЛЕ_________________________________________
6.
3.1.Прва глобална сила – САД_______________________________
6.
3.2. Русија________________________________________________
8.
3.3. Кина_________________________________________________
11.
4. СИРИЈСКА КРИЗА – ОГЛЕДАЛО ВЕЛИКИХ СИЛА_________
13.
5. ЗАКЉУЧАК____________________________________________
16.
6. ЛИТЕРАТУРА__________________________________________
17.
4
.
2. ОСВРТ НА СОВЈЕТСКО-АМЕРИЧКЕ ОДНОСЕ КАО ДВЕ
СУПЕРСИЛЕ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 20. ВЕКА
Финале великог светског рата (Други светски рат), који је завршио бацањем
атомских бомби на Јапан, извршио је велике промене на пољу војне стратегије,
политике и науке. Иако су мишље- ња о значењу бомбе била подељена: на
једној страни постојало је уверење да је атомска бомба само нова врста
артиљерије , а на другој страни оперисало се уверењем да је бомба променила
светску историју ипак за земљу која је поседовала атомски монопол, бомба је
постављена као снажан инструмент војног и политичког деловања. И док су
америчке широке масе биле задовољне тек завршеним светским ратом,
амерички политички кругови јасно су се приклањали новом вредновању
америчких позиција у свету, а с тим и новој војној снази Америке. Труманов
изразито антисовјетски став био је појачан гласовима осталих његових
сарадника, који су заједно у Совјетском Савезу видели главног противника.
Averall Harriman, амерички амбасадор у Совјетском Савезу, у току ратних
година, потврдио је да ће Америка бити суочена с новим идеолошким походом
који се може упоредити с конфронтацијом из доба антихитлеровског
деловања, а улазак Црвене армије у Источну Европу, Harriman је оценио као
„барбарску инвазију Европе“. Могу- ћност споразумевања са Совјетским
Савезом с временом је била сасвим искључена и, како се то потврдило у
Трумановом кабинету, језик војне силе је једини језик који разумеју
поборници политике силе. Политичка концепција америчког деловања била је
чврсто постављена. Churchill-ова визија будућих односа непријатељства и
конфронтације с бившим савезником из времена рата добивала је у Америци
све више присталица, који су сматрали да је наступило ново доба у коме
Америка има задатак одбране политичких, идеолошких и економских
вредности тзв. слободног света, којима прете опасности с Истока. Убрзаном
уласку у нову фазу односа великих сила – хладни рат
4
. Разумљиво да је у тако
4
Под „хладним ратом“ подразумева се период развоја међународних односа после Другог светског
рата, који обележава крајњу заоштреност у односима међу великим силама – САД, В. Британија и
Француска, с једне стране, и СССР, с друге стране. Резултат немогућности да се између главних
носилаца борбе антихитлеровске коалиције нађу решења немачког питања и низа других која су се
тицала организовања међународног мира и безбедности, овај је период трајао скоро две пуне
деценије послератних односа које карактерише нестабилност и стална опасност од избијања новог
светског рата. Политика силе и притисака, формирање блокова, тежња за блоковском поделом
5
.
заоштреним међународним односима искључиво поседовање атомске бомбе
имало посебну важност. У почецима хладног рата 1946. године појавила се и
прва детаљна анализа вредности и улоге атомског оружја, коју је израдио
познати стратег Bernard Brodie. Он је упозорио да ће онога тренутка када до
атомске бомбе дође и друга страна, та врста оружја моћи деловати једино као
средство застрашивања. Двадесетак америчких атомских бомби, које су
постојале 1946. године по Бродијевој процени, сигурно нису могле спречити
совјетске војне снаге да у случају атомског напада на совјетске градове веома
брзо ударе по Западној Европи и за неколико дана пређу La Manche. Управо тај
елемент процене стварао је стратегијску равнотежу, која је без обзира на
амерички атомски монопол била успостављена у послератном свету.
Америчко поседовање атомске бомбе, само по себи, није решавало све
проблеме. Доба хладног рата решило је дилему: монопол или контрола, али на
другој страни убрзало је и ново вредновање атомске бомбе. Сједињене Државе
трудиле су се да пронађу право место за атомску бомбу у својој војној
стратегији, а Совјетски Савез био је одлучан да убрза напоре како не би
заостајао за Сједињеним Државама и да што пре дође до свог атомског оружја.
Иако је совјетски атомски програм био већ у пуном јеку, ипак је бацање
америчких атомских бомби на Јапан изазвало узбуђење и узнемирење у
Совјетском Савезу. Каснији амерички покушаји да се атомски монопол повеже
с могућностима међународне контроле, били су у Совјетском Савезу одмах
оцењени као провидна тежња да се контролише и сузбије рад на совјетском
атомском програму, а да се с друге стране, настави с америчком производњом
атомских бомби. И коначно, совјетска атомска бомба експлодирала је 29. јула
1949. у пустињама Казахстана, близу града Семипалатинска. Све америчке
процене о совјетском кашњењу, неспособности и немогућности брзе изградње
атомске бомбе, изгубиле су на значају. Службена Америка и америчко јавно
мњење били су у шоку. Сукоб Исток–Запад стабилизиран је или боље речено
умртвљен је
постојањем разорног нуклеарног оружја, које је стратегијом
света и превлађујући блоковски утицаји у решавању светских питања, непрестана трка у
наоружавању, посебно у области нуклеарног и другог оружја за масовно уништавање и изазивање
међународних криза и локалних сукоба, представљају методе које су користили протагонисти
хладног рата. Хладноратовска политика се преобразила у тзв. политику преговарања, одно- сно
тражења решења у оквиру мирољубиве коегзистенције. У периоду између 60- их и 70-их година
20. века испољили су се ови покушаји са све већим интензитетом у оквиру тзв. политике детанта
(detente) (Политичка енцикло- педија, Савремена администрација, Београд, 1975.
с. 136 ).
