Desanka Maksimovic – Trazim pomilovanje

1. UVOD

Godine 1964. Desanka Maksimović je objavila knjigu pesama Tražim pomilovanje, koja se danas povezuje sa izuzetno značajnim stvaralačkim zaokretom u pesnikinjinom književnom radu.
Tu pred gordo slovo Zakona ispisanog crvenilom maka i ognjem istorije (svake istorije) stao je pesnik da brani, zaštićuje i traži pomilovanje. Ne, nisu to molbe upućene apelacionim i vrhovnim sudovima, to je reč pesnika (znači reč razumevanja, reč samilosti, reč nade), a pomilovanje ona ne traži za prave, traži je za sve… Sa druge strane dijaloga i života stoji Zakonik (Uvek ona ista, stara priča od Sofokla do naših dana)… Tom totalitetu, toj opštosti, pesnik nije suprotstavio svoj pojedinačni slučaj, stavio mu je nasuprot takođe jedan totalitet, totalitet humanosti…
Tako je kraj ovog dijaloga između Čoveka i Propisa isti onakav kao i njegov početak. Ali između tog početka i kraja legla je velika poezija ljubavi, razumevanja i milosti kakvu već davno nije ispisala naša poezija. Iz priče o starom carskom zakoniku izrasla je velika reč upućena svakom pa i ovom našem vremenu.

2. ŽIVOT I DELO

U leto 1920. godine u časopisu Misao, pojavila se pesma ,,Strepnja” Desanke Maksimović, mišljenja su bila podeljena: pesnikinja je rođena. Mlada studentkinja iskreno je otvorila dušu:

Ne, nemoj mi prići! Hoću iz daleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.