Devizno tržište

Devizno tržište

UVOD

Kao zakonsko sredstvo plaćanja svaka zemlja ima svoj nacionalni

novac koje predstavlja izraz njenog nacionalnog ekonomsko finansijskog
suvereniteta.

Nacionalne ekonomije ne predstavljaju zatvorene ekonomske

sisteme.   Svaka   zemlja   je   ekonomski   upućena   na   saradnju   sa   drugim
zemljama.   Dešavanja   u   svetskoj   ekonomiji   kao   što   su   razvoj
međunarodne podele rada, međunarodne trgovine, liberalizacija kretanja
novca   i   kapitala   upućuju   nacionalne   ekonomije,   njihove   monetarne
sisteme i valute jedne na druge.

Ne postoji jedinstveno međunarodno sredstvo plaćanja odnosno

svetski novac.

Prvo su se razvila realna tržišta – tržište robe i usluga, tržište rada,

a zatim finansijska tržišta – tržišta kapitala, tržišta novca i devizna tržišta.
Kretanje robe, usluga, novca i kapitala preko nacionalnih granica značilo
je   postepeni   razvoj   međunarodne   robne   razmene,   međunarodnog
finansiranja   i   međunarodnog   platnog   prometa.   Taj   razvoj   predstavlja
uzrok   i   posledicu   uvođenja   deviznog   tržišta,   kao   dela   i   mehanizma
finansijskog   tržišta,   koje   obezbeđuje   nesmetano   odvijanje   procesa
kupovine i prodaje stranih sredstava plaćanja.

Devizno tržište

DEVIZNO TRŽIŠTE

Devizno tržište je tržište na kome se kupuju i prodaju strane valute
(

foreign currencies

). Ono nije fizički ograničeno nego postoji svuda gde

se vrši razmena valuta. Iz praktičnih razloga ipak se govori o pojedinim
deviznim tržištima. To su veliki finansijski centri, kao što su Njujork,
London, Tokio, Pariz, Frankfurt, koji se smatraju tvorcima tržišta (

market

makers)

, jer imaju odlučujuću ulogu u obrazovanju cena valuta –

kupovnih i prodajnih deviznih kurseva istovremeno.

Devizno tržište predstavlja jedan od najznačajnijih elemenata

finansijskog i ukupnog ekonomskog sistema. Ono ima značajnu ulogu sa
stanovišta jedne zemlje, ali i sa stanovišta svetske ekonomije. Na njemu
se, na osnovu ponude i tražnje za devizama, vrši tržišno vrednovanje cene
deviza, deviznog kursa, koji spaja domaću ekonomiju sa spoljnim
okruženjem.

Na deviznim tržištima devizni kurs je rezultat slobodnog odnosa

ponude i tražnje deviza. To su tržišta razvijenih industrijskih zemalja, sa
tržišnim privredama i sa konvertibilnim valutama kao izrazom monetarne
suverenosti i razvijenim setom finansijskih institucija, finansijskih
instrumenata i finansijskih tokova.

Međutim, ni u ovim zemljama nivo deviznog kursa se ne prepušta

samo   odnosu   ponude   i   tražnje   deviza   na   deviznom   tržištu.   Centralne
banke ovih zemalja, kao nosioci monetarne vlasti, svaka za sebe i u svom
interesu, učestvuju na deviznom tržištu intervenišući kada smatraju da je
to  potrebno,  i  održavajući  kurs  na  željenom  nivou.  Vlade  tih  zemalja
sklone su ponekad primeni mera monetarne i drugih vidova ekonomske
politike radi uticaja na devizni kurs. Ipak, bez sumnje, na ovim deviznim
tržištima puna je sloboda sticanja i raspolaganja devizama od strane svih
subjekata   tako   da   sa   punim   pravom   nose   epitet   slobodnog   tržišnog
mehanizma.

U zemljama u kojima postoji veći stepen administrativne kontrole

nad   raspolaganjem   i   upotrebom   deviza,   devizno   tržište   nema   osobine
pravog tržišnog mehanizma. Vlade tih zemalja propisuju ko mogu biti
učesnici sa aspekta svojinskih odnosa, koji su to minimalni i maksimalni
iznosi kojima se može trgovati, koje iznose treba predati centralnoj banci,
za koje namene se mogu kupovati devize itd. To su uglavnom zemlje u
razvoju   i   u   tranziciji   gde   se   devizna   tržišta   javljaju   u   vidu   aukcionih
tržišta. Kod aukcionih tržišta prilivi od izvoza roba i usluga se predaju
centralnoj banci po važećem deviznom kursu, a zatim se pravi aukcija od
strane   centralne   banke   i   vlade   za   potrebe   uvoznika.   Centralna   banka
određuje iznos deviza koji će biti na aukciji i minimalnu cenu ispod koje

Dr Oskar Kovač,

Platni bilans i međunarodne finansije

, Beograd, 1994, 68.

Dr Periša Ivanović,

Teorija novca i bankarstvo,

Novi Sad, 2005, 150.

Devizno tržište

ORGANIZACIJA DEVIZNOG TRŽIŠTA

Zavisno od načina na koji se ponuda i tražnja deviza susreću,

razlikujemo tri tipa deviznih tržišta:

1. Klasična berza
2. Interbankarsko tržište
3. Devizno tržište bazirano na WEB portalima.

Klasična berza

je institucija pri centralnoj banci ili lokalnoj berzi

efekata na kojoj se svakodnevno sastaju predstavnici ovlašćenih banaka,
predstavnici   centralne   banke   i   ovlašćeni   brokeri   koji   zajedno,   na   tom
centralnom mestu, trguju devizama i zvanično određuju kurseve glavnih
svetskih   valuta   u   odnosu   na   domaću   valutu.   U   radu   klasične   berze
obavezno   učestvuje   i   predstavnik   centralne   banke   koji   po   potrebi
interveniše   kupovinom   ili   prodajom   deviza   iz   nacionalnih   deviznih
rezervi   radi   formiranja   kurseva   na   željenom   nivou.   Ovlašćene   banke
učesnice berze i ovlašćeni brokeri, dolaze na berzu sa svojim otvorenim
ponudama   za   kupovinu   odnosno   prodaju   deviza,   koje   realizuju   po
kursevima koji održavaju odnos snaga ponude i tražnje u tom trenutku.
Devizni kursevi koji se zvanično utvrde na berzi datog dana obavezuju
sve   finansijske   i   nefinansijske   subjekte   da   ih   primenjuju   do   sledećeg
sastanka na berzi. Ovaj tip tržišta je prisutan kod veoma malo zemalja.

Interbankarsko tržište

je tržište koje dominira i na kome se

kupoprodaja deviza između velikih ovlašćenih banaka vrši preko telefona,
teleksa i informacionih skrinova što znači da nema centralnog mesta. Na
ovom tržištu nema ograničenog radnog vremena, trguje se dan i noć, dok
se na jednom kraju sveta poslovni centri zatvaraju na drugom kraju sveta
se otvaraju i počinju sa radom. Trguje se valutama vodećih razvijenih
zemalja, a kursevi se menjaju iz sekunde u sekund. Razvoj elektronskih
sistema i komunikacionih tehnologija je doprineo nastanku i razvoju ovog
tipa deviznog tržišta. Svaka ovlašćena banka koja se bavi poslovima
kupoprodaje deviza mora imati uspostavljene direktne telefonske linije sa
velikim brojem drugih banaka i sa odgovarajućim ovlašćenim brokerima.
Dileri koji trguju u ime i za račun banke, sede u svojim uredima ispred
kompjuterskih ekrana i terminala okruženi velikim brojem telefona i Data
skrinova na kojima se beleže promene deviznih kurseva i kamatnih stopa
na svim važnijim tržištima sveta. Kontakti sa ostalim bankama i
brokerima se ostvaruju direktno preko telefona.