Eksternalije i javna politika prema eksternalijama

Uvod

Eksternalije (engl.externalities) su dodatni ili spoljni učinci; pojam koji potiče od A. S. Pigoua i G. B. Shawa, ali je u češćoj upotrebi tek od 1960-ih godina. Reč je o učincima privatne aktivnosti na tržištu ili državnog delovanja na treće osobe ili susedstvo.
Termin eksternog učinka prvi je postavio teoretičar ekonomije A.S.Pigou, koji je izdao osnove standardne teorije eksternalija. Pigou je izneo postavku o neophodnosti ekonomske uloge države i državne intervencije koja bi trebala da obezbedi da tržišne cene održavaju pun društveni trošak. Posmatrano sa teorijskog stanovišta, kako bi se izbeglo prenošenje ekonomskih troškova na celokupnu društvenu zajednicu, neophodna je njihova internalizacija, odnosno uključivanje troškova zagađenja u cenu proizvoda ili aktivnosti koje uzrokuju zagađenje.
Jedan od načina internalizacije eksternalija je uvođenje poreza po jedinici proizvodnje, koji bi bio jednak troškovima zagađenja. U konkretnom slučaju, emisija gasova bi trebala da bude ograničena do nivoa gde su koristi za društvenu zajednicu manje od troškova preduzimanja mera za redukovanje emisije.
Eksternalije odnosno eksterni efekti se mogu definisati na više načina. Eksterni efekti su troškovi ili koristi koji nastaju za treća lica u tržišnim transakcijama između kupaca i prodavaca,a koji nisu obuhvaćeni tržišnom cenom.
Ukoliko društvo ima povećane troškove zbog delovanja nekog tržišnog subjekta, a da ih pritom isti neće sam nadoknaditi ili ukoliko društvo ima dodatne koristi što tom pojedinačnom subjektu neće biti priznato u tržišnoj razmeni doći će do pojave eksternih efekata koje stvara pojedinačni privredni subjekt.

Eksterni efekti nastaju u slučaju kada nečija aktivnost utiče na drugo lice, a posledice takve aktivnosti nisu predmet razmatranja pri donošenju odluka o vršenju te aktivnosti odnosno prilikom formiranja cena.
Mogu biti:

• pozitivni eksterni efekti,
• negativni eksterni efekti.

Na primer,uzećemo fabriku koja svojim otpadnim vodama zagađuje reku i tako stvara nepovoljne odnosno negativne eksterne efekte za gradski vodovod koji se nalazi nizvodno od fabrike, jer time povećava troškove prečišćavanja vode za piće. Pozitivni eksterni efekti bi se javili ukoliko bi se pored iste te fabrike izgradio novi put u koji fabrika ništa ne ulaže, ali joj nastanak puta koristi zbog smanjenja transportnih troškova i zbog lakšeg pristupa potencijalnih potrošača.
Ili na primeru spoljnih, dodatnih troškova ili šteta koju  izaziva dim iz neke fabrike ili od lokomotive na okolinu, ljude, odeću itd. za koji oštećeni ne mogu tražiti odštetu od vlasnika fabrike ili železnice, što je primer za negativni efekat. Primer dodatnih spoljnih  koristi, odnosno pozitivnog efekta bila bi izgradnja nove robne kuće ili auto-puta koja koristi ljudima koji žive u blizini više nego onima koji su udaljeniji, iako i jedni i drugi plaćaju iste cene u robnoj kući i jednake putarine.
Ova podela na pozitivne i negativne efekte nastaje u zavisnosti od toga da li trećem licu koristi ili mu stvara troškove. Zagađivanje okoline i promena klime zbog opšteg Ekonomija je posebno zainteresovana za negativne eksterne efekte.