Seminarski rad – Jedinstvena monetarna politika Evropske Unije
Uvod
Današnja Evropska unija rezultat je procesa koji je počeo pre više od
pola veka, stvaranjem Evropske zajednice za ugalj i čelik. Te dve industrijske
grane su u to vreme još uvek davale snagu vojnoj sili, a Robert Schumun,
francuski ministar spoljnih poslova, svojom deklaracijom od 9. maja 1950. je
lansirao projekat kojim bi „bilo kakav rat između Francuske i Nemačke postao
ne samo ne zamisliv, već i fizički nemoguć.“
Na osnovu Ugovora iz Rima 1957. godine, osnovana je Evropska unija
(EU), koja je 1968. godine formirala carinsku uniju; veliki uspeh ekonomske
inttegracije, s obzirom da se formiranje carinske unije ostvarilo pre
predviđenog roka 1970. godine.
Evropska monetarna unija (Evrozona) stupila je na snagu 1999. godine,
za dvanaest država članica EU, a evro je zamenio nacionalne valute 2002.
godine.
Monetarna politika je od centralnog značaja za ukupnu ekonomsku
strategiju ekonomske i monetarne unije (EMU) zbog kontrole koju ima nad
novčanom masom.
Kontrola stope inflacije doprinosi stavranju uslova neophodnih za trajan
ekonomski rast. Ugovor iz Mastrihta gotovo u celini odnosi se na EMU, zatošto
je integracija monetarnih politika u EU neophodna ne samo za stabilnost
deviznih kurseva i cena, platnih bilansa i investicionih odluka, već i za zaštitu
već ostvarenog nivoa integracije, kao i za motivaciju za daljom integracijom u
budućnosti.
Cvetanov Nataša
Seminarski rad – Jedinstvena monetarna politika Evropske Unije
1. Značaj monetarne komponenete u funkcionisanju tržišnih privreda
Značaj monetarne komponente za nesmetano funkcionisanje tržišnih
ekonomija je veliki. To je i razumljivo kada se ima u vidu činjenica da se
priroda monetarnih agregata menja izuzetnom dinamikom, s jedne, kao i da se
i sam karakter savremenih privrednih sistema neprekidno transformiše, s
druge strane. Ogroman broj relacija postoji između pojedinih monetarnih
agregata i realnih makroekonomskih veličina. Sasvim je logično da elementrno
razumevanje međuodnosa monetarnih i realnih ekonomskih veličina
podrazumeva analizu delovanja ponude novca na proizvodnju, ali i na mnoge
druge makrovarijable kao što su zaposlenost, investicije, opšti nivo cena, nivo
štednje, veličina eksternih efekata, karakter platnobilansnih pozicija.
1
Usresređujući pažnju na pitanja koja su povezana sa prirodom delovanja
monetarnih varijabli na dinamiku privrednog rasta, zapaža se da ekonomska
teorija i posebno njen veoma razvijen segment koji se odnosi na monetarnu
ekonomiju, na krajnje različit način objašnjava suštinu i način delovanja
monetarne komponente na ključne makroekonomske varijable: nacionalni
dohodak, stopu privrednog rasta, likvidnost privrede u celini, platni bilans i
slično. Svojom aktivnošću se nameće pitanje načina na koji regulisanje količine
u opticaju utiče na razvojnu dinamiku tržišnih privreda.
Na osnovu elementarnog poznavanja savremene ekonomske misli, može
se zaključiti da upravljanje novcem predstavlja veoma važnu komponentu
ekonomske politike. Pitanja u vezi moguće promene ponude novca kao
multiplikovane monetarne baze i njihovog uticaja na proces aktiviranja
1
Fridman, M., Studies in the Quantity Theory of Money, Chicago University Press, 1956.
Cvetanov Nataša
