Konflikti i motivacija

Konflikt je, u najužem shvatanju, uvek sukob različitih po smeru delovanja, suprotnih motiva. To je rezultat dinamičkih psihičkih zbivanja i zato izaziva frustraciju, posebno ukoliko su suprotnosti veće a prepreke za njihovo ispoljavanje teže. Savremena Levinova teorija konflikata svrstava ih u tri velike grupe: konflikti dvostrukog privlačenja, konflikti dvostrukog odbijanja i konflikti istovremenog privlačenja i odbijanja. U društvenim odnosima, konflikt je stanje, neslaganja i inkompatibilnosti između više ljudi (interpersonalni sukob), grupa ljudi i nacija (socijalni konflikt). Konflikt među pojedincima ili grupama može voditi fizičkom nasilju, a među narodima sukobima različitog intenziteta.
U toku rada, pojedince i grupe u organizacijama povezuje bezbroj međusobnih odnosa i veza. Kooperacija i koordinacija sa drugima redovni su oblici ponašanja u kojima se ostvaruju razne vrste interakcija među ljudima u radnim grupama. Međutim, nije karakteristično za radne grupe samo veća ili manja kohezivnost iz koje izrastaju različite forme saradnje, nego je karakteristika grupe bilo kao povremena pojava ili kao relativno trajna, veća ili manja grupna tenzija, suprotnosti i sukobi. Iz njih izrastaju konflikti. Konflikt se obično tretira kao loša pojava i zato se koristi kao sinonim za termine kao što su destrukcija, iracionalnost, nasilništvo i si. Zbog toga, u praksi organizacija nalazimo i nastojanja, da se svaki konflikt, prevazilazi i diminiše.
Konflikti su, s obzirom da imaju veliki uticaj na individualno i grupno ponašanje, te stoga su relevantni za ciljeve i rezultate organizacija, jedna od glavnih oblasti interesovanja u proučavanju i istraživanju organizacionog ponašanja.
Literatura iz ove obasti obiluje definicijama konflikta. U većini tih definicja, konflikt se objašnjava pomoću pojmova kao što su opozicija, nedostatak i blokada.