Maloletnička delikvencija

Uvod

Maloletnička delinkvencija ozbiljan je problem s kojim se susreću savremena društva. Reč je o maloletnim osobama koje su počinile različita kaznena dela, zbog kojih je protiv njih pokrenut kazneni postupak i izrečena neka kazna. Mnoga istraživanja bavila su se fenomenom maloletniče delinkvencije iz različitih perspektiva. O pojmu maloletničke delikvencije postoje različita i brojna shvatanja. U upotrebi je i mnogo termina kojima se ova pojava ili pojedini njeni oblici označavaju. Takvo shvatanje je višestruko uslovljeno. Pored složenosti same pojave, tome su u najvećoj meri doprineli različiti konceptualni pristupi, koji vode različitim rešenjima. U početku se maloljetnička delikvencija nije razlikovala od kriminaliteta. Danas se ističe razlika između delikvencije i kriminilateta.
Konflikti izmenu sociološkog i psihijatrijsko-psihološkog pristupa objašnjenju kriminaliteta posebno su vidljivi iz načina na koji tretiraju porodicu kao faktor kriminaliteta. Sociolozi se zanimaju za odnose izmenu porodice i šire društvene zajednice i mogućnosti socijalizacije dok psihijatri i psiholozi pristupaju porodici kao izvoru emocionalnog zadovoljstva i lišavanja te kao značajnom faktoru razvoja ličnosti.

1. Pojam delikvencije

Pojam delikvencija (ital. delinque – pogrešiti, činiti kaznena dela ) obuhvata teže oblike asocijalnog, antisocijalnog, socio-patološkog i kriminalnog ponašanja s izuzetkom ubistva, kao što su krađa, pljačka, namerno izazivanje šteta, požara, prestupništva, devijatno ponašanje, huliganstvo, razbojstvo, vršenje kaznenih dela, krađa i vožnja automobila i motora itd.

2. Neke karakteristike mladih delikvenata

Odrastanje je vrlo dinamičan proces. Mladost je razdoblje života u kojem se pojedinac suočava sa različitim problemima i zadacima koji se pred njega postavljaju. To je ujedno i najintenzivnije kognitivno, emotivno i konativno razdoblje koje je obeleženo sticanjem znanja i usvajanjem različitih navika, sudova, vrednosti, stavova. Jedan od najvećih zahteva je izgradnja vlastitog identiteta i potraga za odgovorima na brojna pitanja.

Kod mladih se javlja potreba za druženjem i uključivanjem u društveni život šire zajednice kroz pripadanje određenim vršnjačkim grupama i društvima. Ako se pojedinac uključi u određenu skupinu koju društvo identifikuje kao pozitivnu grupu koja neguje i promiče odrenene pozitivne vrednosti i ciljeve, imajući u vidu poštovanje normi i zahteva šire okoline onda možemo govoriti o zadovoljavajućem uključivanju. Međutim, u nekim manje kontrolisanim uslovima mladi se udružuju i identificiraju s devijantnim grupama tražeći sebi slične sa istim psihičkim i društvenim problemima a kao cilj i sadržaj njihovo druženje postaje obeleženo nasiljem, zavisnošću, različitim kaznenim delima i to sve kao sastavni deo rituala grupe. Takvo uključivanje prouzrokuje devijantno ponašanje koje često prerasta u delinkvenciju i kaznena dela te postaje pretnja široj zajednici.