Obrazovanje morala

Uvod
“ Dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve vecim divljenjem i strahopoštovanjem, što se više i istrajnije razmišljanje bavi njima: zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni”
(Imanuel Kant)

Moral (lat. mos – obicaj; mores – vladanje; moralis – moralan) je jedan od najvažnijih oblika čovekovog delatnog odnošenja prema svetu, prema drugim ljudima i prema sebi samom. On se sastoji u vrednosnom procenjivanju ljudskih htenja i postupaka kao pozitivnih ili negativnih, pri cemu se prvi odobravaju, žele, preporucuju i zahtevaju, a drugi se neodobravaju, kude osuduju i zabranjuju. Ukratko, moral je aktivno covekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih.
Moral je skup nepisanih normi kojima se odreduje kako ljudi treba da se ponašaju jedni prema drugima i prema zajednici, a pomocu kojih se ocenjuju vlastiti i tuđi postupci kao dobri li rđavi.
Aristotel je, deleći ljudsku psihičku delatnost na dve oblasti- na razumski (logički) i nerazumski deo (alogički-htenja, požuda) podelio ljudske vrline i umešnosti koje tim oblastima odgovaraju. Razumskom delu, koji je nazvao intelektualnim (dionističkim), pripisao je znanje, moć, shvatanja, pamet. Nerazumskom (alogičnom) delu, nazvavši ga moralnim (etičkim), namenio je svojstva koja se odnose na hrabrost, ponos, umerenost.
Moral je skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske odnose i prosuđuju šta je dobro a šta ne, odnosno zlo. Moral možemo definisati kao oblik društvene svesti, sistem običaja, navika i normi. Moral je relativan, jer nije isti u svim društvenim grupama i istorijskim periodima. Centralne vrednosti morala su: dobro, ispravno i pravedno.
1. Pojam i poreklo morala

Pod MORALOM se podrazumeva sistem ocena vrednosti koje dodiruju životne uslove jednoga bića. Moralna norma nastala je veoma davno, još u prvobitnoj zajednici. Tokom svoje evolucije čovek je, najpre, živeo u malim grupama, boraveći i živeći u grupi, prvobitni čovek je neminovno sebi postavljao dva pitanja: kakav treba da budem ja, da bi drugi ljudi i ja bili srećni i kakvi treba da su drugi, da bih ja bio srećan i da bi moja sreća uopšte bila moguća? Na osnovu takvih razmišljanja formirana su pravila ljudskog ponašanja, nastala je filozofska disciplina-etika, koja izučava smisao i suštinu ljudskog bitisanja, smisao kodifikacije normi ponašanja da bi ljudi, pre svega bili srećni.
U Političkoj enciklopediji moral se definiše kao „sistem normi, skup pravila ponašanja ljudi u zajednici izgrađenih na shvatanju zajednice, grupe, klase u pitanju o tome šta je dobro a šta zlo, odnosno šta je ono prema čemu je zajednica indiferentna, kao i, prema, u istim sredinama prihvaćenom shvatanju, šta je čoveka dostojio a šta nije” , a u Sociološkom leksikonu kao „skup društvenih propisa sankcionisanih unutrašnjom specifičnom sankcijom koju sam subjekt primenjuje na sebi zbog moralnih prekršaja”.
Moral je objektivna društvena pojava koju konstituiše, prvo, skup pravila (normi, merila) koja regulišu ponašanje članova jedne društvene zajednice; drugo, skup stvarnih navika ponašanja. Značajno je istaći da te norme, načela ili pravila ponašanja uvek podrazumevaju regulisanje međuljudskih odnosa, dakle odnosa ljudi između sebe kao i odnosa jedinke prema društvu. Moral se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja kao pozitivno ili negativno vrednih. Moralni sud ili ocena odnosi se na neki postupak, rasuđivanje, držanje, ponašanje ili karakter nekog čoveka ili nas samih. Objekat moralne ocene je uvek samo čovek. Možemo da tvrdimo, uvažavajući značajna mišljenja u ovoj oblasti, da je poreklo morala ljudsko, da se može naći u ljudskom društvu, u samom čoveku. Jer, živeći u društvu, živeći sa drugim ljudima, stvarane su razne vrste normi koje su regulisale odnose tog zajedničkog življenja. Kao skup pravila ponašanja, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestuje se u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka, u smislu koje je ponašanje dostojno čoveka a koje nije, koje je vredno a koje se može označiti kao bezvredno, koje se odobrava a koje se osuđuje.