Универзитет у Приштини – Косовска Митровица
Учитељски факултет Призрен – Лепосавић
Семинарски рад
Предмет:
Образовна ефикасност и развој школе
Тема: Разлика између традиционалне и
савремене школе
Професор:
Студент:
Проф. др Јелена Круљ
Теодора Стојановић РМ -
7/2022
УВОД
Свака друштвена, економска, културна и демографска промена
такође изазива промене у друштву и захтева промене у образовању. Како
су ове промене још брже и уочљивије у глобализованом добу, друштво се
суочава са проблемом застарелог образовања. Да би наставни план и
програм задовољио потребе наставника, педагога, ученика и родитеља у
савременом друштву, педагошки научници и аналитичари су у сталној
потрази за новим и свежим идејама. У Републици Србији школски систем
није довољно модернизован.
Карактерише га традиционално одржавање наставе и преношење
знања, односно у настави доминира наставник. Иако се верује да је овај
метод најједноставнији, најефикаснији и пружа најтачније
информације, данас је познато да није погодан за развијање потребних
компетенција и вештина код деце и да није погодан за развијање
критичког мишљења и припремање за целоживотно учење. Поред
недовољне интеракције између наставника и ученика, знање је нагурано у
непривлачне уџбенике, а ученици би требало да буду у стању да га
непогрешиво репродукују уместо да сами дођу до реализације, искуствено.
Наиме, таква затвореност традиционалног приступа може бити
опасна за интелектуални и морални развој детета и може бити
непремостива препрека у самоостварењу ученика. Зато се у савременој
педагогији ученик поставља на место предмета, пружају му се различите
методе које ће га подстаћи на активан рад, развијање критичког мишљења
4
и суочавање са проблемима и новим ситуацијама. Такав приступ доноси
потпуно нову слику школе, у којој ће ученик моћи да развија креативност,
самопоуздање и самоактивност, односно који ће га научити да се носи са
изазовима који га очекују.
5
оспособљен да самостално пронађе друге врсте примера или друге серије
задатака).
2
Функција наставника је била да предаје, презентује градиво на свој
начин, а ученика да пасивно слуша. Креативни потенцијал ученика остаје
ограничен традиционалном организацијом наставе и хијерархијским
односима у процесу стицања знања. Настава је прилагођена просечном
ученику и усмерена је једносмерно ка реализацији програмских садржаја и
презентацији књижног и енциклопедијског знања.
Слика 1.
Традиционална школа
Како су ученицима презентоване готове чињенице, њихов
интелектуални напор је изостављен као суштинска компонента учења. У
таквим условима знање се стиче на репродуктивни начин јер су
заступљене вербалне методе.
Из наставних предмета изостављен је интердисциплинарни приступ
и поливалентни методички поступак. Занемарили су самостални рад
2
Brajša. P. ( 1994 ): Pedagoška komunikologija, Školske novine, Zagreb.
7
