Organi lokalne samouprave

Lokalna samouprava je «lokalni sistem upravljanja» koji predstavlja autonomni sistem upravljanja na području užem od celokupnog područja države. To je ustvari, osnovna organizacija vlasti u jednoj državi koju vrše lokalni organi. Lokalna samouprava, kao celina, predstavlja oblik decentralizovane teritorijalne zajednice, koji istovremeno predstavlja teritorijalne jedinice (elemente) ukupne državne organizacije.
Danas ne možemo govoriti o pravnoj državi i demokratiji bez odgovarajućeg stepena razvijenosti lokalne samouprave. U krajnjoj liniji, lokalna samouprava ne predstavlja nista drugo do težnje čoveka i njegovog prava da samostalno upravlja poslovima svoje zajednice. Ona predstavlja skup organa lokalnog karaktera, koji se bave ostvarivanjem lokalnih funkcija i nad čijim nadzorom centralni organi imaju više ili manje uticaja. Poslove koji obavljaju lokalni organi samouprave su neposredni, imaju određena prava i dužnosti čijim se izvršavanjem može uticati na život i razvitak lokalne zajednice, a odnosi sa centralnim organima se uređuju Ustavom i zakonima.
Radomir Lukić definisao je lokalnu samoupravu kao: « Sistem u kome lokalne zajednice imaju samoupravu, što znači da njihove organe bira lokalno stanovništvo i da oni imaju slobodu u upravljanju lokalnim stvarima u okviru zakona koje donosi država». Evropska povelja o lokalnoj samoupravi definiše lokalnu samoupravu na sledeći način: « Lokalna samouprava podrazumeva pravo i mogućnost lokalnih vlasti da, u granicama zakona, regulišu i rukovode određenim delom javnih poslova na osnovu sopstvene odgovornosti i u interesu lokalnog stanovništva».