Organizaciona struktura preduzeća

Uvod

Zadatak i cilj ovog seminarskog rada je da na kvalitetan način predstavi organizacionu strukturu preduzeća. To znači da navede i pojasni određene modele organizacione stukture, i jasno ih predstavi.
Svaka organizacija, pa tako i preduzeće, ima neku svoju određenu strukturu odnosno neki svoj sastav unutrašnjih veza i odnosa. Važnost strukture za preduzeće jednaka je važnosti anatomije za ljudski ili neki drugi živi organizam, pa se ona često naziva i ’’anatomijom organizacije’’ odnosno anatomijom preduzeća.
Organizaciona struktura predstavlja dinamičan element organizacije i menja se u zavisnosti od uticajnih činilaca organizacije, koji izazivaju potrebu za promenama u strukturi preduzeća.

ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEĆA

Organizaciona struktura je moćno sredstvo pomoću koga rukovodstvo preduzeća utiče na postavljene ciljeve.
Efektivna organizaciona struktura omogućuje menadžerima da izvrše alokaciju resursa u skladu sa ciljevima definisanim u procesu planiranja. Rezultat procesa organizovanja je organizaciona struktura.
Strukturu organizacije formiraju njeni elementi : zadaci, nosioci zadataka i njihovi medjusobni odnosi.
Kao eksplicitan pojavni oblik, organizaciona struktura preduzeća je prepoznatljiva u svakoj organizaciji (preduzeću) i iskazuje se organizacionom šemom.
Organizaciona struktura preduzeća moze se definisati kao sistem veza i odnosa između elemenata u organizaciji preduzeća koji se projektuju za relativno duze vreme, i koji se formalno sankcionišu aktima preduzeća (statuti, odluke, šeme i sl.).
U svakoj organizaciji paralelno egzistiraju dve vrste organizacione strukture : formalna i neformalna.
Tradicionalne teorije organizacije su dugo naglasak stavljale na formalnu organizacionu strukturu.
Formalna organizaciona struktura predstavlja smišljen pokušaj menadžmenta da se uspostave šablonizirani odnosi između njenih pojedinih elemenata.
Za Formalnu organizacionu strukturu je karakteristično sledeće : formira se planski, sve je unapred predviđeno (podela rada, komunikacija i sl.), kruta je i neelastična, ograničava ponašanje pojedinca, presporo reaguje na uticaje iz okruženja. Prikazuje se u formi organizama, blok dijagrama, opisom pozicija (radnih mesta) i ostalim formalnim dokumentima.
Neformalna organizaciona struktura se odnosi na one aspekte funkcionisanja organizacije koji nisu isplanirani. Oni nastaju spontano kao rezultat međusobnih odnosa i veza pojedinih članova organizacije iz različitih socijalnih grupa i bez obzira na rang koji zauzimaju u organizaciji. Ovom vrstom strukture obuhvaćeni su svi odnosi, veze, osećanja i aktivnosti koji se najčesće ne uklapaju u formalni oblik organizacione strukture. To je ono što se dešava ’’između okvira linija’’ obično povučenih na mapi organizacije.
Neformalnu  organizacionu strukturu karakteriše veća elastičnost i fleksibilnost. U uspešnim organizacijama se neformalna struktura svesno podstiče kako bi se nadomestili nedostaci i krutost formalne strukture i ’’uspostavila veza’’ između pojedinca i organizacije. To se postiže formiranjem manjih organizacionih jedinica, odnosno grupa od 7 do 10 zaposlenih koji se međusobno dobro slažu i žele da rade zajedno, međusobno dobro komuniciraju i koji su prijatelji u svakodnevnom životu.
Organizaciona struktura jasno pokazuje kome su dodeljeni pojedinačni zadaci, jasno definiše odgovornosti, pokazuje ko je odgovoran prema kome, pokazuje kome pripada autoritet, pojašnjava linije komuniciranja i drugo. Kao krajnji rezultat brojnih odluka koje u toku organizacionog procesa donose menadžeri, organizaciona struktura uspostavlja potrebnu ravnotežu između ciljeva organizacije, odnosa subordinacije i psihofizickih sposobnosti članova organizacije.