Prag ekonomičnosti

UVOD

Kao posledica ogromne konkurencije i nastojanja da se zadrži ili osvoji mesto na tržištu, odgovorne organizacije svim segmentima poslovanja pristupaju analitički i sveobuhvatno, u pokušaju da zajedničkim radom i naporima svih članova organizacije stvore novi kvalitet ili ostvare značajne uštede. Naime, ekonomski sistem podrazumeva transformisanje izvršenih ulaganja u rezultate reprodukcije, pa ukoliko se uložene vrednosti u uspostavljanje kapaciteta ne reprodukuju preko realizacije proizvoda, opstanak takvog organizacionog sistema dolazi u pitanje. Takođe, nedovoljno korišćenje kapaciteta uslovljava i nepotpuno reprodukovanje uloženih vrednosti, te tako ne ostvaruje pozitivnu razliku između proizvedene (C) i utrošene vrednosti (T) a što direktno utiče na stabilnost organizacionog sistema.
Utvrđujući da li preduzeće posluje ekonomično i rentabilno, pri čemu se ukupni prihodi porede sa ukupnim troškovima poslovanja, savremeni menadžment mora biti u stanju da utvrdi na kom stepenu korišćenja kapaciteta se izjednačavaju planirani ukupni prihodi sa ukupnim troškovima.
Taj stepen, odnosno ta tačka korišćenja kapaciteta, ukoliko je posmatramo u vidu danas posebno popularnih grafičkih prikaza, gde preduzeće posluje bez dobitka ali i bez gubitka naziva se prag ili tačka ekonomičnosti.
U literaturi se često koriste sinonimi kao što su prelomna tačka, tačka pokrića, prag korisnosti, prag rentabilnog poslovanja i slično.

PRAG EKONOMIČNOSTI

POJAM PRAGA EKONOMIČNOSTI

Tačka korišćenja kapaciteta, posmatrano na grafičkom prikazu, u kojoj se izjednačavaju ukupni prihodi sa ukupnim troškovima, odnosno gde preduzeće posluje bez dobitka ali i bez gubitka, naziva se prag ili tačka ekonomičnosti. Nakon te tačke, gde se izjednačavaju ukupno realizovana vrednost proizvodnje sa ukupnim troškovima (T=C), počinje ekonomično i rentabilno poslovanje posmatranog preduzeća.
Preduzeće ulazi u užu ili širu zonu dobitka u zavisnosti od delovanja sledećih faktora:

•     promena prodajnih cena,
•     promena kvantitativne i kvalitativne strukture troškova,
•     promena obima proizvodnje i prodaje i
•     promena proizvodnog asortimana i prodaje.

Posmatrajući zakonitosti ponašanja troškova izvesno je da se troškovi elemenata proizvodnje ne smanjuju proporcionalno smanjivanju stepena korišćenja kapaciteta. Ovo je naročito važno ukoliko se javi nemogućnost korišćenja kapaciteta na optimalnom nivou te je preduzeće prinuđeno da redukuje proizvodnu aktivnost. To ocenjivanje izvodi se upoređivanjem prihoda na datom obimu proizvodnje uz konstantne prodajne cene i troškove koje takav obim proizvodnje uzrokuje a što se može predstaviti obrascem: