Računarska mreža rafinerije nafte Novi Sad

Računarska mreža, ili tačnije – računarske mreže, postoje u Rafineriji nafte već više godina. To su bile mreže na sada već zastarelim koncepcijama, ostrvskog tipa, bez međusobne direktne veze. Dve mreže su bile ethernet, BNC tipa, pod Novell operativnim sistemom na kojoj su bili serveri baza podataka za Clipper aplikacije za finansijske poslove, odnosno baza tehničke dokumentacije u Tehničkom informacionom sistemu. Druga mreža zapravo nije bila klasična mreža sa stalnom vezom, nego je bila “on demand”, to jest mreža u kojoj se veza uspostavljala modemima u momentima kada je bilo potrebno odraditi neki posao u Skladištu.

Počeci savremene mreže u Rafineriji nafte datiraju od pre pet godina. Sam začetak je bila veza Rafinerije nafte na Internet preko provajdera Yunet International Eunet Yugoslavia i to sa servisom “InterEUnet” brzinom od 128 Kb/s (srednji protok do 8 kb/s). Prvi put je sistem proradio 10. maja 1997. godine, i time je Rafinerija postala jedan od prvih on-line korisnika Interneta, brzinom od 128 Kb/s, u Jugoslaviji. Pri tome je Rafinerija dobila celu C klasu adresa u javnom odresnom prostoru (194.247.213.*), što je takođe retkost među kompanijama u Jugoslaviji.

Činjenica da se Internet mreža bazira na TCP/IP protokolu (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) a koji je de facto “standard ” na savremenim mrežama je uticala i na izbor mrežnog protokola u Rafineriji nafte. Doduše, još uvek postoji “podmreža” pod Novell-om ali se ovih dana radi na tome (piše se aplikacija) da se  sistem “portuje ” (prebaci) na novo okruženje (TCP/IP i SQL server a klijent je aplikacija u Delphi-u).