Teorija troškova

UVOD

Pocetkom proslog veka prvi naucni rad iz oblasti troskova objavljuje Eugen Schmalenbach, a detaljnija istrazivanja zapocinju posle prvog svetskog rata na univerzitetima i casopisima Zapadne Evrope. Za vreme privredne krize izmedju prvog i drugog svetskog rata, istrazivanja dobijaju poseban znacaj zbog veoma velikog poremecaja u ekonomiji. Po Eugen Schmalenbach-u troskovi predstavljau one vrednosti sa kojima se u kalkulaciji izrazava potrosnja dobara prouzrokovana proizvodnjom novih proizvoda.
Prema Dimitriju Petrovicu troskovi predstavljaju u novcu izrazenu vrednost utrosenog rada svih sredstava i dobara koja su u preduzecu utrosena u cilju proizvodnje novih proizvoda ili radi ostvarivanja odredjenih ucinaka. Mirko Dautovic pojam troskova definise kao utrosak rada u obliku sirovina, materijala, pomocnog materijala, energije i sredstava za rad kao i zivog rada. U sustini troskovi predstavljaju vrlo slozenu ekonomsku kategoriju, sto definisanje njihovog pojma cini slozenim. Svaki autor definise pojam troskova u zavisnosti od svog pristupa razmatranju. Tako po nekim autorima troskova imaju uzi i siri pristup. U uzem pristupu pod troskovima se podrazumeva cenovni ili novcani izraz utrosaka elemenata proizvodnje, odnosno materijala, sredstava za rad i radne snage. Siri pojam troskova obuhvata i izdatke koji nastaju izmirenjem obaveza prema drustvenoj zajednici, a u sustini predstavljaju deo novostvorene vrednosti.

POJAM TROSKOVA

Troskovi predstavljaju u novcu izrazenu vrednost utrosenih resursa u proizvodnji novih ili stvaranju odredjenih ucinaka.
U uzem smislu pod troskovima se smatra potrosnja resursa zbog izrade novih proizvoda. Troskovi shvaceni na ovaj nacin imaju karakter prenete vrednosti. Prema pojmovnom odredjenju u najuzem smislu troskovi predstavljaju svesno unistavanje korisnih resursa u procesu proizvodnje s namerom da se u zamenu za to dobiju jos korisniji proizvodi, odnosno neki drugi ucinci. Moze se reci da troskovi predstavljaju vrednosno izrazene utroske rada, materijala, trajne i tekuce imovine te tudjih usluga zbog ostvarivanja odredjenih ucinaka ( proizvod, roba ili usluga). Iz ovog pojmovnog odredjenja vidljivo je da se naglasak stavlja na vrste troskova.
Podelu troskova moguce je izvrsiti prema brojnim kriterijima i to:

• Prema elementima proizvodnje: troskovi materijala, sredstava za rad i troskovi radne snage
• Prema mestu nastanka: troskovi rezijskih poslova i proizvodnog izvrsenja
• Prema vezanosti za nosioce: pojedinacni i zajednicki
• Prema nacinu obracuna po nosiocima: direktni i indirektni
• Prama uslovljenosti proizvodnjom i njenom pripremom: fiksni, relativno fiksni i proporcionalni

Svako preduzece ima drugaciju strukturu troskova, koja se razlikuje zavisno od vrste i velicine preduzeca, podrucja na kome preduzece posluje, organizacije, broja zaposlenih itd. Kako faktori koji se angazuju u procesu proizvodnje mogu biti fiksni i varijabilni, tako i troskovi u preduzecu mogu biti fiksni i varijabilni. Razlikujemo troskove u kratkom i dugom vremenskom periodu. Ova podjela proizilazi iz cinjenice sto su u kratkom vremenskom periodu neki inputi u proizvodnji fiksni, a neki varijabilni, dok su u dugom vremenskom periodu svi inputi u proizvodnji varijabilni.
Troskovi nisu nepromenljiva kategorija. Oni se kontinuirano menjaju u zavisnosti od promene koriscenja proizvodnog kapaciteta. Zbog toga se fiksni i varijabilni troskovi nazivaju jos i troskovima kapaciteta.