1. Zahtevi za definisanje hotela (Budimpešta 1926)
1. Organizacija i upravljanje koji omogućavaju besprekoran smeštaj
2. Smeštaj i ishrana kao predmet delatnosti
3. Arhitektura i uređenje sa naglašenom bezbednošću
4. Opremljenost određenim brojem soba, društvenih prostorija i sanitarnih čvorova
5. Propisana površina soba i ostalih prostora sa odgovarajućom opremom
6. Uslužno i tehničko osoblje
7. Kuhinja koja u pogledu opremljenosti ispunjava savremene prehrambeno-tehnološke i
higijenske zahteve
2. Definicija hotela po Kasavani i Brooksu
Hotel je objekat čiji je primarni posao da pruža usluge smeštaja svim kategorijama korisnika, i u
kome je omogućeno pružanje nekih od usluga: hrana i piće sa pratećim sobnim servisom, usluga
vratara i nošenje prtljaga – uniformisani servis, pranje i peglanje rublja, hemijsko čišćenje itd.
3. Definicija hotela po konceptu 4 prijatnosti
Zasniva se na 4 prijatnosti: prijatnost toplote, mirisa, tehnička i ekonomska prijatnost.
Prijatnost toplote predstavlja brigu o optimizaciji temperature, vlažnosti i strujanju vazduha kao
rezultat zajedničkih nastojanja arhitekti, dizajnera enterijera, stručnjaka za definisanje zone
komfora u zatvorenim prostorima.
Prijatnost mirisa se odnosi na obezbeđivanje najkvalitetnijeg vazduha u objektu, lišenog bilo
kakvih neprijatnih mirisa kao što su mirisi iz kuhinje ili duvanski dim.
Tehnička prijatnost se odnosi na jednostavnost i lakoću rukovanja opremom u hotelu.
Ekonomska prijatnost se odnosi na skup prethodne tri prijatnosti uz najmanji mogući trošak,
odnosno po najpovoljnijim cenama.
4. Sveobuhvatna definicija hotela
Hotel je osnovni, reprezentativni ugostiteljski objekat za smeštaj otvorenog tipa, namenjen
različitim kategorijama korisnika, koji posluje po komercijalnim principima, u tehničko-
tehnološkom i organizaciono-kadrovskom smislu opremljen na način koji obezbeđuje pružanje
usluga smeštaja, objedinjenih sa uslugama ishrane, pića i napitaka, uključujući pružanje dodatnih
usluga, funkcionalno povezanih u integralni proizvod.
5. Pojam garnih hotela
Ugostiteljski objekat koji se odlikuje svim osobinama hotela, a koji u okviru objedinjene usluge
smeštaja i ishrane uključuje samo doručak. Prema domaćem pravilniku minimalni kapacitet
garnih hotela iznosi 7 smeštajnih jedinica.
6. Pojam apart hotela
Predstavlja podvrstu hotela koja ima najmanje 7 smeštajnih jedinica. Najmanje 80% kapaciteta
apart hotela čine smeštajne jedinice vrste apartman. To mogu biti apartmani sa kuhinjom, bez
kuhinje ili studio apartmani. Apart hoteli predstavljaju izraz prilagođavanja klasičnog hotelskog
smeštaja zahtevima tražnje. U ovim hotelima se jedinice za smeštaj ne sastoje iz soba, nego iz
apartmana. Apartman se najčešće sastoji iz jedne spavaće sobe, kupatila i prostorije za dnevni
boravak.
7. Pojam depandansa
Depandans je zasebna građevinska celina u kojoj se obezbeđuje usluga smeštaja, locirana u
neposrednoj blizini osnovnog objekta (hotela). Depandans je funkcionalno povezan sa hotelom u
kome se obezbeđuju usluge prijema, ishrane kao i dodatne usluge.
8. Podela hotela po veličini (Davidson)
-
Mali, kapaciteta do 10 soba
-
Srednji, kapaciteta između 11 i 50 soba
-
Veliki, kapaciteta preko 50 soba
9. Podela hotela po veličini (Dukas)
-
Mali, kapaciteta do 25 soba
-
Prosečni, kapaciteta između 26 i 99 soba
-
Natprosečni, kapaciteta između 100 i 299 soba
-
Veliki, kapaciteta 300 i više soba
10. Podela hotela po veličini (Kasavana, Brooks)
-
Hoteli kapaciteta manjeg od 150 soba
-
Hoteli kapaciteta između 150 i 299 soba
-
Hoteli kapaciteta između 300 i 600 soba
-
Hoteli kapaciteta većeg od 600 soba
11. Podela hotela po veličini (metodologija UN)
-
Mali hoteli (40-80 ležaja)
-
Srednje veliki hoteli (80-150 ležaja)
-
Veliki hoteli (više od 150 ležaja)
12. Podela hotela po veličini (Horwath)
-
Mali hoteli (najviše 200 ležaja ili 150 soba)
-
Srednje veliki hoteli (201-600 ležaja, 151-250 soba)
-
Veliki hoteli (više od 600 ležaja, odnosno više od 250 soba)
13. Mega hoteli
Hoteli čiji se kapacitet izražava u hiljadama soba, locirani u svetskim metropolama.
14. Pojam tipizacije u hotelijerstvu
Tipizacija predstavlja proces diferenciranja određenih pojavnih oblika unutar iste vrste objekta.
Ovaj proces se odvija pod uticajem velikog broja različitih faktora, poput lokacionih npr.
15. Tipizacija hotela prema lokacionom faktoru
Uticaj lokalnog faktora se izdvaja kao ključni, s obzirom da on u velikoj meri opredeljuje
delovanje ostalih faktora (motiv posete, asortiman i način pružanja usluga, kategorije potrošača).
16. Obalni hoteli
Obalni hotel je objekat stacionarnog karaktera, lociran u priobalnom pojasu mora, jezera, reke.
Prototip obalnog hotela je primorski hotel, lociran u primorskom mestu. Ovaj hotel posluje
uglavnom sezonski, u letnjoj polovini godine. Uz uobičajeni asortiman usluga, ponuda dodatnih
usluga je prilagođena osnovnom motivu posete (uređene plaže, sportski tereni, bazeni, barovi).
17. Planinski hoteli
Planinski hotel je objekat stacionarnog karaktera, lociran u planinskom turističkom mestu, na
nadmorskim visinama iznad 1000m. Uglavnom je zastupljen planinski tip gradnje koji ne
