УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ
ДЕПАРТМАН ЗА МАСТЕР СТУДИЈЕ
Дипломски рад
Тема:
Пословање етно комплекса Конак Добри Поток као
облика смештајних капацитета и тренутних трендова
Предмет:
Организовање и пословање на савременом
туристичком тржишту
Ментор: Студент:
Проф. др Никица Радовић
Јануар, 2024. године
Резиме
Туризам је постао генератор економског развоја у многим земљама света. Србија постаје
све популарнија дестинација на туристичкој мапи Европе. Циљ овог рада је да се на
примеру добре пословне праксе „Конак Добри Поток“ покаже да предузетништво у
туризму Србије треба да се заснива на концепту економског, социолошког и друштвеног
одрживог развоја уз постизање пуног задовољства корисника услуга туристи. Предмет рада
су оригинални и разноврсни садржаји понуде као пример креативног предузетништва који
је допринео убрзаном локалном развоју села. Метода рада студија случаја „Конак Добри
Поток“.
Кључне речи:
предузетништво, туризам, конкурентност, задовољство корисника услуга,
иновативност.
Summary
Tourism has become a generator of economic development in many countries of the world.
Serbia is becoming an increasingly popular destination on the tourist map of Europe. The aim of
this work is to show, using the example of good business practice "Konak Dobri Potok", that
entrepreneurship in Serbian tourism should be based on the concept of economic, sociological
and social sustainable development while achieving full satisfaction of the users of tourist
services. The subject of the work is the original and diverse contents of the offer as an example of
creative entrepreneurship that contributed to the accelerated local development of the village.
Method of working case studies "Konak Dobri Potok".
Key words:
entrepreneurship, tourism, competitiveness, satisfaction of service users, innovation.
2
Увод
Као иновативна и динамична пословна активност креативних људи, предузетништво је од
кључног значаја за савремену тржишну привреду. Заједничка карактеристика предузетника
је пословање у условима брзих промена, неизвесности и ризика, што захтева нови приступ
пословању, нове пословне оријентације и стратегије. Највеће ефекте и најбоље резултате у
оваквим условима постижу предузетници и компаније које негују предузетнички
менаџмент. Из студије случаја „Конак Добри Поток“ може се видети како покретање
предузетничког бизниса у туризму заснованог на приватном власништву (смештајни
капацитет једне породице, настао реновирањем и категоризацијом старих кућа у приватном
власништву, према важећим прописима, може да се види и да се не ради о коришћењу
смештајних капацитета једне породице) као и укључивање чланова породице и осталих
чланова локалне заједнице у производњу органске хране и пића, активирање старих заната
за производњу сувенира и креирање интерактивних туристичких производа, креирање
атрактивне туристичке понуде за којом постоји озбиљан ниво потражње. на тржишту.
На примеру добре праксе из Србије „Конак Добри Поток“ показало се да покретање
предузетничког посла уз помоћ сопствена и туђа средства уз стално праћење потреба
домаће и иностране тражње и иновирање понуде, могу донети пословни успех. Према
оцени аутора на основу спроведеног интервјуа, после само пет година рада, ово мало
предузеће је повратило новац добијен од донација и државних субвенција и наставило да
успешно послује по принципу одрживости, самозапошљавања и уз ангажовање месна
заједница у предузетничком пословању села Латковац.
Тиме је одговорено на истраживачко питање овог рада, а то је да је из године у годину овај
вид предузетништва постајао све озбиљнији, где је поред економских ефеката имао и
социолошке, еколошке, па и социјалне елементе одрживости. То се види кроз ниво
посећености на годишњем нивоу, остварење прихода, али и добијање значајних субвенција
и грантова за унапређење производње (пословања), увођење нових атрактивних садржаја,
према преференцијама потрошача и што је најважније, степен задовољства потрошача
производима и услугама које добијају у „Конак Добри Поток“.
3
1. Пример добре праксе – „Конак Добри Поток“
„Конак Добри Поток“ је регистровано као предузетничка радња у виду приватне својине.
Село је један од ретких примера добре праксе у области туризма, где је осмишљен и
покренут пројекат на породичном имању које је постало препознатљив туристички
производ на домаћем туристичком тржишту, а по својим атрактивним садржајима и
манифестацијама у нашем непосредном регион. Како би допринела овом послу,
руководилац пројекта, доставила је одговоре на упитник за интервју и упознала нас са
мотивима покретања предузетничког посла у туризму на основу сопствених и стечених
средстава и током свог пословања у периоду. од 2007. до 2014. године.
Село у коме се налази културно-туристички центар „Конак Добри Поток“ старо је преко
200 година. Ово место је пре два века било средиште тадашње парохијске срезове, док се
судница налазила у најстаријој кући у селу. У реновираној просторији која је некада била
дневни затвор отворен је ресторан. Средином 19. века прадеда предузетнице Сање
Кнежевић дао је велико имање за овај заселак у садашњем центру Александровца и тако
добио ово имање са објектима веома специфичне архитектуре, што је права реткост у
Србији села. Становници овог села одувек су били познати и поштовани виноградари,
занатлије и уметници.
Предузетница је 2005. године дошла на идеју да врати дух земље својих предака у село које
је припадало њеним прецима и где је рођен њен отац, који је временом почео да бледи и
нестаје. 2006. године почела је реконструкција и адаптација напуштеног засеока „Конак
Добри Поток“. Село је почело са радом 8. јула 2007. године и убрзо је постало пријатна
оаза за туристе. Данас „Слатковац“, како га у народу зову „Конак Добри Поток“, састоји се
од четири куће, у којима се налазе: штала, библиотека, етно продавница, штала, летња
позорница и ресторан. Ресторан Етно села је затворен, намењен само гостима овог села. На
менију су најпознатији и најукуснији специјалитети српске традиционалне кухиње.
Латковац се налази у централној Србији, три километра од Жупског Александровца, око 30
km од Крушевца, 100 km од Ниша и 220 km од Београда.
1
1
Весна Ђукић Дојчиновић (2019): Културни туризам, Добра књига, Београд, стр. 256
