Upravljanje rizicima

Rezime:

U ovom se s aspekta projekt menadžmenta razmatra značaj istraživanja, analize, identifikacije, kontrole i upravljanja rizicima u građevinarstvu, koji stalno prete i u svakodnevnom poslovanju, zbog izuzetno velike promenjivosti okruženja. Polazi se od hipoteze da bez ocene rizika, njegove kvantifikacije, kontrole i upravljanja njime nije moguće savremeno i uspešno poslovanje, koje se zasniva, pored ostalog i na upravljanju projektima.
Ključne reči: rizik, neizvesnost, projekat, projekt menadžmen

UVOD
Svi postojeći oblici poslovanja u građevinarstvu obavljaju se u uslovima promjenjivog okruženja, u kojem dominiraju neizvesnost i s njom povezani poslovni rizik (od neuspeha, nepredviđenih gubitaka i sl.). Smatra se da je neizvesnost situacija u kojoj potpuno ili delimično nedostaje informacija o mogućim stanjima objekta i okruženja. Rizik je stepen uverenosti (ili neuverenosti) ekonomskog subjekta u sigurnost realizacije svog cilja. Rizik kao fenomen postoji koliko i čovečanstvo. On je složena, stalna, neizbežna i neizvesna pojava, koja čini deo našeg života. Kao sinonim riziku pojavljuje se naša neuverenost i nemogućnost da 100% predvidimo bilo koji događaj, čak i onaj najizvjesniji. Prirodno je da ljudi nastoje da izbjegnu rizik, ili da ga svedu na najmanju meru. Zbog toga se oni prilikom izbora između rizika i moguće koristi odlučuju za njihovu optimalnu kombinaciju (alternativu), pri čemu se podrazumijeva mogućnost merenja ili ocene rizika. Smatra se da je osnovni zadatak menadžmenta uopšte i projekt menadžmenta posebno prevođenje neizvesnosti u rizik. Da bi se taj zadatak ispunio, potrebno je pravilno oceniti rizik, čime se, pored ostalog, bavi teorija verovatnoće.

RIZIK KAO EKONOMSKA KATEGORIJA
Postoji više definicija rizika. U savremenoj literaturi se izdvajaju dva osnovna pristupa definisanju rizika: jedna se zasniva na uzrocima rizika i njihovoj neizvesnosti, a druga na samom uticaju na rizik. Smatra se da je rizik:

• negativno odstupanje od postavljenog cilja,
• događaj koji se može, ali ne mora dogoditi, a ako se dogodi, može dovesti do pozitivnog, nultog i negativnog rezultata
• opasnost potencijalne mogućnosti gubitka resursa .
• Zavisno od mogućeg ishoda (rezultata), rizici se dele na

a) čiste (mogućnost dobijanja negativnog ili nultog rezultata) i
b) spekulativne (mogućnost pozitivnog ili negativnog rezultata ).

Zavisno od uzroka nicanja rizika, oni se dele na:

• prirodne (zemljores, poplava, požar, epidemija),
• ekološke (zagađenje okruženja),
• političke (rat, revolucija, nemiri, sankcije, štrajk,
• nepovoljna promjena poreskog zakona, zabrana konverzije u stranu valutu),
• transportne (gubitak ili oštećenje robe zbog neke nezgode) i
• komercijalne rizike, koji mogu biti kako slijedi:
• imovinski – krаđа, diverzijа
• proizvodni, trgovinski – kаšnjenje plаćаnjа, neplаćаnje
• finаnsijski – inflаcioni, deflаcione, vаlitni i investicionа, pri čemu se poslednji može odnositi nа ispuštene mogućnosti, smаnjenje dohodnosti i direktne finаnsijske gubitke i
• tržišn