VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
1
SEMINARSKI RAD
PREDMET :
MEĐUNARODNI
TRANSPORT I ŠPEDICIJA
ТЕМ А:
DISTRIBUCIJA ROBE U
GRADOVIMA – IZAZOVI ZA
PREVOZNIKE
Decembar
2015
Studenti:
Mentor:
2
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
UVOD
Osnova za normalan razvoj i funkcionisanje sadržaja grada, posebno centralne gradske zone,
jeste snabdevanje tog grada. Za efikasan razvoj i funkcionisanje gradova, transport robe je
podjedako važan kao i tranport putnika iako se oni često nalaze u konfliktu. Putnička vozila
stvaraju najveća saobraćajna zagušenja na ulicama grada i onemogućavaju vozilima koji
učestvuju u distribuciji nesmetano snabdevanje gradskih sadržaja, dok sa druge strane vozila koja
učestvuju u distribuciji ( dostavna vozila ), zbog svojih dimenzija i aktivnosti pri realizaciji
isporuka ometaju kretanje putničkih automobila. U prethodnom periodu, gradovi su težili da
ograniče negativan uticaj distribucije robe donošenjem mera koje su bile usmerene samo na
segment transporta i aktivnosti vozila, ali ne i na celokupan sistem. Shvatanjem održivosti
distribucije u gradovima i upravljanje tokovima robe oni dobijaju veci značaj, usled čega se traže
rešenja transportnim politikama grada , koja bi uključivala sve interesne grupe. Ovakve mere i
rešenja zahtevaju spor i dug proces, gde je neohodno uložiti puno rada u edukaciju kreatora
gradske politike kako bi razumeli efekte mera, koje bi kasnije sproveli u tranportnu politiku koja
utiče na samu distribuciju robe kao i njenu efikasnost.
Položaj transporta na nivou sistema distribucije i transportne
politike grada
U Srbiji, sistem distribucije robe se znatno izmenio u poslednjih 10 godina, a u ostalim
razvijenijim državama u poslednjih 20 godina. Ove izmene su nastale usled promene značaja i
pozicije pojednih segmenata tog sistema. Značaj i položaj sektora trgovine i krajnjeg korisnika
( primalac
) , već duži vremenski period jača u odnosu na sektor koji čine proizvodjači (
isporučilac
) i prevoznici. Ovakav dominantni položaj omogućio je sektoru trgovine da diktira
uslove prodaje, bilo da se radi o velikim ili malim trgovinskim lancima, sto znatno utiče na
distribuciju robe. Stoga, prizvodjači i distributeri, čak i velikih robnih marki, moraju da učine sve
kako bi uspreli da plasiraju svoje prizvode na tržište kroz prodajne objekte trgovaca ( prodavnice,
marketi...). Na ovaj način sektor trgovine stičr nadmoćnost u samom sistemu distribucije kojima
ostali segmenti sestema najčešće treba da se prilagođavaju.
Primer : Pri ugovaranju isporuke, pošilajlac robe u manjoj ili većoj meri izlazi u susret primaocu
robe kada su u pitanju uslovi vezani za isporuku ( obim, učestalost, vreme isporuke... ), a da bi se
isporuka prilagodila primaocu, uslovi isporuke moraju biti fleksibilni i značajni. Kada ovi uslovi
budu prihvaćeni, definiše se transportni zadatak koji se prosleđuje prevozniku ili sektoru
transporta u slučaju da pošiljalac sam vrši isporuku robe. Izazov za prevoznika je da realizuje
dobijeni transportni zadatak u skladu sa definisanim uslovima isporuke na što ekonomičniji
4
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
Problemi prevoznika i sektora transporta koji proizilaze iz položaja
transporta u odnosu na isporučioca ( sektor prodaje )
Definisanje realne cene proizvoda nije moguće ukoliko se ne poznaju realni troškovi transporta.
Ovaj problem, sa kojim se sreću mnoga preduzeća, dovodi do toga da se nakon ugovranja
prodaje robe ili usluge ispostavi da troškovi koje stvaraju sektor transporta ili vozni park a koji
su u službi osnovne delatnosti, ne uklapaju u planirane troškove, nakon čega slede pritisci da se
troškovi smanje. Da bi se uklopili u zahtevane budžete prevoznici često koriste mere koje nisu u
skladu sa propisima, kao što je pretovar vozila koji podrazumeva da se vozila opterećuju preko
svoje dozvoljene nosivosti ili nepoštovanje propisa u okviru radnog vremena vozača, gde se
ovakvim merama ozbiljno ugrožava bezbednost saobraćaja. Ovi problemi prevoznika i
rukovodioca transporta su veći jer povlače prekršajnu ili još gore krivičnu odgovornost za
nepoštovanje propisa vezanih za najvecu dozvoljenu masu vozila ili radna vremena vozača.
Nezavisni prevoznici koji nemaju istu vrstu pritiska, jer slobodno definišu cenu svog
angažovanja. U praksi se pojedini delovi isporuka prepustaju prevoznicima dok se sopstvenim
voznim parkom realizuje samo najekonomičniji deo distribucije. Zato preduzeća sopstvenim
voznim parkom vrše samo isporuke robe velikim klijentima ili klijentima van centalnih zona, gde
je moguće angažovati vozila većeg kapaciteta, isporučuju veću količinu robe i postoji mogućnost
isporuke robe noću ili drugim periodima dana kada ne važe ograničenja kretanja i zaustavljanja i
kada je saobraćaj rasterećen. Pri ovakvim isporukama, ostvaruje se visoka ekonomičnost i postoji
veliki interes da se taj deo distribucije obavi sopstvenim resursima dok se isporuka klijentima u
centralnim zonama ili drugim manjim klijentima, prepušta prevoznicima.Nije redak slučaj da se
peduzeća odlučuju da prepuste isporuke na najkomplikovanijim rutama, gde se često javljaju
problemi sa prekovremenim radom i visokim troškovima.
I ozbiljne kompanije na našem tržištu, koji poseduju sopstvenu distribuciju, usled velikih
problema i troškova najčešće se odlučuju na ovakvu praksu. Ovakva situacija uslovljava
prevoznike da preuzimaju na sebe najkomplikovaniji deo transpornog rada u distribuciji.
Prevoznici najčešće u cilju postizanja nižih troškova realizacije svoje usluge baziraju na
damping
cenama koje proizilaze iz poslovanja koje ne podrazumeva poštovanje propisa vezanih za
administrativne zabrane kretanja i zaustavljanja, maksimalne dozvoljenje mase vozila kao i
neplaćanja prekovremenog rada ili usled rada na crno. Kako ovo nije u skladu sa visokim
standardima poslovanja koji se odnose na poštovanje propisa i prava radnika i ne ide u prilog
društveno odgovornim kompanijama ovakva rešenja često omogučavaju jeftino prevazilaženje
najtežish problema distribucije za većinu velikih kompanija koje koriste neuređenost tržišta
transportnih usluga. Iz ovih razloga bi poznavanje realnih troškova transporta i uticaja zahteva
primaoca robe na konačni trošak distribucije, od strane sektora prodaje, omogućilo formiranje
cene proizvoda u skladu sa tim zahtevima.
