VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA VASPITAČE I
POSLOVNE INFORMATIČARE SIRMIUM
Poslovna i menadžerska etika
Seminarski rad
Studijski program: Strukovni poslovni informatičar
Sremska Mitrovica 2020.
1
Prof. dr
Tanja Panić,
mentor
Profesor visokih strukovnih studija
Visoke škole strukovnih studija u Sremskoj Mitrovici
2
1.Uvod
Čovek se oduvek pita šta je dobro a šta zlo te nastoji učiniti ono što je bolje, ono
dobro.
Čovek može postupati čisto ljudski tj. čitniti šta ga je volja, bilo to dobro bilo zlo,
ali može postupati i humano, tj. nastojeći učiniti ono dobro, bolje iz razloga što je
motivisan učiniti dobro. Naravno da će čovjek s više motiva da bude dobar uticati
na to da više pazi i da bude osetljiviji na svoje postupke. Ovakav način razmišljanja
o pitanju dobra (i zla) zove se ETIKA.
Etika
je
razumska disciplina tj. misaoni napor kojim čovek nastoji sebi odgovoriti
kako valja delovati, razmišljati tj. živeti a da to bude, ispravnije prema sebi i
drugima
. Etika je prerasla i u naučnu disciplinu tj. predmet zbog opsega
problematike i razrađenosti mehanizama za ispravno etično zaključivanje, pa se kao
takva može pronaći među školskim predmetima.
Moral
je
skup određenih etičkih postavki koje određena zajednica živi kako bi se
ostvarilo neko zajedničko dobro, živela neka verovanja, postigli neki ciljev
i.
Moralna pravila mogu biti: pisani zakoni, pisani ili nepisani običaji, volja
autoriteta, "istine vere", ideološko shvatanjee sistema - režima itd... Postavlja se
pitanje
zašto bi čovek dopustio da na njegovo etično razmišljanje utiču moralne
postavke društva u kojem živi
? Razlozi mogu biti:
- pojedinac time stiče svoje "korisno" mesto u društvu kojeg prihvata prihvatanjem
"pravila igre u društvu", osećaj pripadnosti nekoj grupi, osećaj sigurnosti u grupi u
kojoj pojedinac živi skladno s ostalima
- zbog prihvatanja zajedničkih etičkih postavki, religioznih ujerenja, ideoloških
shvatanja, čovek zapravo voli živeti s istomišljenicima jer mu je tako lakše živeti
vlastite etičke postavke i prihvatati etičko ponašanje drugih oko njega.
I moral kao skup pravila može biti predmetom nauke koja nastoji sistematizovati i
etički opravdati moralne postavke koje zajednica živi.
4
2.
Poslovni moral
Poslovni moral
predstavlja
skup ili niz utvrđenih kriterijuma i načina ponašanja u
okviru poslovnog komuniciranja. Standardi u ponašanju i poslovanju uspostavljaju
se radi stvaranja poverenja koje je garancija sigurnosti i bezbednosti u poslovanju
.
Poverenje se lako gubi, tako da zbog izvesne neproverene činjenice, nehotične laži,
može da se naruši ugled ličnosti, preduzeća ili institucije. Ime i pouzdanost firme ili
institucije upravo se stiču solidnim poslovanjem, poštovanjem dogovora i rokova,
održavanjem reči, uspostavljanjem odnosa koji podrazumevaju toleranciju i
fleksibilnost.
Bez obzira na to da li se deluje pojedinačno ili grupno, u okviru internog ili
eksternog toka informacija, da li je u pitanju zaposlen radnik ili rukovodilac,
poslovna načela i poslovni moral, slobodno se može reći, moraju da upravljaju i
regulišu poslovanje i opštenje u jednoj zajednici.
Poslovna etika je jedno od najosjetljivijih i najznačajnijih pitanja u poslovanju
uopšte.
Poslovna etika
je regulisana zakonskim i drugim propisima, ali mnogi lični interesi,
ekonomski, statusni i drugi, često narušavaju određena pravila, zbog čega se
trenutno profitira, ali se u stvari gubi trajan ugled i reputacija. Reklamiranje
skandalima, koji se rešavaju po sudovima i završavaju u crnim hronikama u
medijima, nikako nije vrsta poslovanja koja uliva trajno poverenje, pa se ne
preporučuje kao izbor za budućnost.
5
