Ректални раствори и суспензије су течни препарати намењени за ректалну апликацију са циљем да
се произведе системски или локални ефекат. Клизме се примењују ректално користећи шприц,
иригатор или гумени балон. Ректални раствори или суспензије издају се у посудама чији је
волумен 2,5 – 2 000 ml.

То су једнодозни препарати који садрже једну или више растворених или диспергованих
љековитих супстанци, и то у води, или глицеролу или макроголу. Суспензије смеју да имају талог,
али под условом да се он лако редиспергује, а суспензија остане стабилна довољно дуго да се
може апликовати.

Ректални   раствори   и   суспензије   могу   да   садрже   и   помоћне   материје,   као   што   су   материје   за
подешавање вискозитета, за подешавање pH –  вриједности, солубилизатори и стабилизатори. Ове
супстанце   не   смеју   да   ометају   деловање   љековите   супстанце,   нити   да   у   употребљеним
концентрацијама изазивају локалну иритацију.

Примењују се ректално у оним случајевима кад није могућа орална примјена лијека (повраћање,
несвијест дјеце, повреде, код употребе лијекова који надражују желудац или се у њему
разграђују). Ради заштите ректалне слузнице, клизме садрже слузаве материје (нпр. арапска гума,
скроб, слуз бијелог сљеза). Постоје готови лијекови (нпр. дијазепам), који су направљени за
уношење у ректум (најчешће за дјецу) у волумену од 1 – 2 ml.

У стандардној медицини, клизма може такође бити примењена као нижа серија
гастроинтестиналних (назива се и баријумска клизма), како би се проверила дијареја, као средство
за примену хране, воде или медицине, као стимуланс у општем систему, као локална апликација и,
ријетко, као средство за смањење температуре, и као облик рехидратационе терапије
(проктоклиза) код пацијената код којих се не примјењује интравенозна терапија.

Врсте клизми:



Љековита клизма



Евакуациона клизма



Хранљива клизма



Дијагностичка клизма

2. ПОДЈЕЛА КЛИЗМИ

2.1

Љековита клизма

Љековитом клизмом се у дебело црево убацује љековита супстанца где се врши њихова
ресорпција. Пре љековите клизме неопходно је применити клизму за чишћење.

Приликом примене ове клизме мора се водити рачуна о:



Количини убаченог лека



Брзини убацивања лека

Како се не би постигао супротан ефекат то јест евакуациона клизма.
Лековита клизма се даје помоћу шприца или иригатор система. Лек се даје споро после лековите
клизме болесник мирује 30 минута. Ова клизма се даје као микро клизма или ако су велике
количине спроводи се кап по кап.

Лековите клизме се примењују у укупној количини која не сме прелазити 50 – 100 g. Микроклизме
(ректиоле) су лековите клизме које се примењују у запремини мањој од 20 g и то углавном код
дјеце, код којих су најпогодније микроклизме 3 – 5 g. Микроклизме се дају бризгалицом на коју се
умјесто игле поставља нарочит додатак, односно производе се фабрички у облику малих туба са
апликатором.
Ректиоле се састоје из 3 дјела:



Балона од пластичне масе са лековитим садржајем



Наставак са заштитним прстеном и



Капица којом се наставак затвара (слика бр. 1)

У виду лековитих клизми примењују се раствори, суспензије или емулзије неких лекова, или
водени екстракти дрога који се ресорбују преко ректалне слузнице. Дозе активних супстанци су
исте или нешто мање у односу на пероралне облике пошто лек дјелом заобилази јетру и ефекат
првог пролаза. Ради ублажавања надражајног деловања лекова на ректалну слузницу додају им се
слузаве материје из белог сљеза, арапске гуме или скроба. У виду лековитих клизми се
употребљавају и лекови намењени локалном деловању на слузницу ректума (нпр. Sulfasalazin i
кортикостероиди код улцерозног колитиса и кронове болести).

Слика бр. 1 - Микроклизме