1.UVOD
Osnovni zadatak kolizionih normi jeste da reše dilemu sa kojom su suočeni
arbitri,odnosno sudovi u raznim zemljama,tj da utvrde koje će pravo biti merodavno.Ovu
dilemu kolizione norme rešavaju na taj način što među brojnim kontaktima koje pravni
odnos ima sa pojedinim zemljama izaberu jedan kao najrelevantniji,odlučujući i na taj
način upute postupajući organ na merodavno pravo.Među raznim tačkama dodira treba
izabrati jednu odlučujuću.Taj izbor čini zakonodavac.On pri tome ne polazi od jednog
konkretnog pojedinačnog pravnog odnosa,već od jedne kategorije pravnih odnosa i
pravnih pitanja.Među svim tim zamislivim kontaktima zakonodavac će se opredelti za
jedan koji smatra najačom vezom,koji smatra podobnim da bude kriterijum za
utvrđivanje merodavnog prava.Kojim obzirom zakonodavac treba da se rukovodi da bi
došao do opredeljenja,koja merila treba da koristi da bi utvrdio koji od zamislivih načina
vezivanja presudan,a koja su vezivanja zanemarljiva-jeste stvar zakonodavne,odnosno
pravne politike u svakoj državi.
2.STRUKTURA KOLIZIONIH NORMI
Norme koje vrše izbor merodavnog prava - kolizione norme,predstavljaju posredan,
tj.indirektan način regulisanja odnosa sa elementom inostranosti.
Kolzione norme imaju dva osnovna elementa:
u njima se prvo imenuje jedna pravna kategorija pod koju se podvodi konkretno
pravno pitanje, a zatim
sadrže
tačku vezivanja
jedne odlučujuće veze koja će u konkretnom slučaju
dovesti do merodavnog prava.
Ako koliziona norma glasi:
Za pravnu i poslovnu sposobnost fizičkog lica merodavno je
pravo države čije je ono državljanin
,pravna kategorija je pravna i poslovna sposobnost
fizičkog lica,dok je tačka vezivanja državljanstvo.
U normi:
Za oblik pravnog posla merodavno je pravo države u kojoj je pravni posao
preuzet
pravna kategorija je oblik-forma pravnog posla,a tačka vezivanja je mesto
zaključenja posla.
2
