Proces strateškog menadžmenta

UNIVERZITET U NIŠU

EKONOMSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD

iz predmeta Strategijski menadžment

Tema:

Proces strateškog menadžmenta

Mentor:

Student:

Prof. Dejan Andjelković Marko Krivokapić

Niš, februar 2017

S A D R Ž A J

Strana

UVOD...........................................................................................................1

1. Proces strateškog menadžmenta………………………………………2

2. Analiza sredine…………………………………………………………3

3. Usmeravanje organizacije kroz misiju, viziju i ciljeve………………4
3.1. Misija………………………………………………………………5
3.2. Vizija……………………………………………………………….5
3.3. Ciljevi………………………………………………………………5
3.4. Politika……………………………………………………………..6

4. Formulisanje strategije…………………………………………………6
4.1. Pravci rasta………………………………………………………...7
4.2. Metodi rasta………………………………………………………..8
4.3. Tempo rasta………………………………………………………..9
4.4. Fleksibilnost rasta………………………………………………...10

5. Implementacija strategije……………………………………………...10

6. Strateška kontrola…………………………………...…………………11

Z A K LJ U Č A K………………………………………………………...13

L I T E R A T U R A………………………...……………………………14

1. PROCES STRATEŠKOG MENADŽMENTA

Osnovni zadatak strateškog menadžmenta je da preduzeću omogući

racionalno i blagovremeno reagovanje na promene u bližem i daljem
okruženju u kome preduzeće obavlja svoju aktivnost. Stručnjaci smatraju da
je važno preduzeću obezbediti vitalnost u dinamičnom okruženju jer se na
taj način stvaraju šanse i načini korišćenja.

Strateški menadžment je kontinuiran proces koji neprestano traje u

preduzeću. U strateškom odlučivanju se vodi računa o upotrebi resursa i
usmeravanju funkcionalnih aktivnosti. Strateške odluke donose top
menadžeri koji na osnovu tih odluka preduzimaju aktivnosti radi postizanja
ciljeva.

Evolucija strategijskog menadžmenta se može utvrditi kroz

razvojproizvodno poslovnog planiranja. Postoje 4 faze evolucije:



Bazično finansijsko planiranje



Planiranje zasnovano na predviđanju



Eksterno orjentisano planiranje



Strategijski menadžment

Bazično finansijsko planiranje je karakteristično za mala i srednja

preduzeća.Glavna karakteristika ove faze je fokus na ostvarenje godišnjeg
budžeta.

Planiranje zasnovano na predviđanju je pogodna kada su uslovi takvi

da omogućavaju ekstrapolaciju u prošlosti u budućnost. Predviđanje u ovoj
fazi se obavlja statičkom alokacijom resursa.

Eksterno orjentisano planiranje je karakteristično za složena

preduzeća koja poznaju suštinu tržišnog poslovanja.Karakteriše ga
dinamična alokacija resursa.
Strateški menadžment je poslednja faza evolucije menadžmenta. Za
ovu fazu je karakteristično korišćenje raspoloživih resursa.

Naglasak u procesu strateškog menadžmenta je na kvalitetu i

sinhronizaciji faza koje po načinu funkcionisanja prate sam strateški
menadžment koji je po karakteru planski, sistemski i neprekidan proces .

Glavne faze u procesu strateškog menadžmenta su:



Analiza sredine(interne i eksterne)



Usmeravanje organizacije(vizija, misija i ciljevi)



Formulisanje strategije



Implementacija strategije



Strateška kontrola

2. ANALIZA SREDINE

Analiza sredine

prva faza koja obuhvata analizu i predviđanja opšteg

I konkurentskog okruženja.Svaki proizvodno poslovni sistem opstaje u
internom I eksternom okruženju.

Interno okruženje

preduzeća predstavlja unutrašnju strukturu

preduzeća. Glavni faktori operativne sredine ogledaju se kroz proizvodni ,
organizacioni, tržni kadrovski i finansijski aspekt.

Važno je naglasiti da je izvor konkurentske prednosti dobar proizvod,

dobra organizacija,savremena tehnologija I da se za identifikovanje
konkurentske prednosti koristi tehnika M. Portera “lanac vrednosti”. Lanac
vrednosti se koristi u ikviru jedne proizvodne grane tjs.ako treba odrediti
konkurentsku prednost u okviru jedne grane proizvodnje.

“Lanac vrednosti predstavlja sistematičan način proučavanja rada

organizacije na osnovu kojeg se mogu uočiti izvori konkurentske
prednosti.”

Strateški važne aktivnosti su primarne: ulazna logistika, proizvodnja,

izlazna logistika, marketing I prodaja I postprodajne usluge Aktivnosti za
podršku su : infrastruktura organizacije, upravljanje ljudskim resursima,
nabavka I razvoj tehnologije.

Eksterno okruženje

čine elementi izvan preduzeća kao što su druga

preduzeća, država sa svojim regulativama, banke obrazovne institucije…
Ovo okruženje ispitujemo tako što prikupljamo informacije o događajima I
njihovim odnosima. Na tri načina se može ispitivati okruženje:



Model povremenog ispitivanja



Model redovnog ispitivanja

1,3

Popara M.,Popara J.,

Strateški menadžment,

Evropski univerzitet, Beograd, 2003