Obaveštajno bezbednosni sistem u SFRJ

SEMINARSKI RAD

PREDMET : Obaveštajne i bezbednosne službe

TEMA: Obaveštajno - Bezbednosni sistem u SFR Jugoslaviji

SADRŽAJ

UVOD-----------------------------------------------------------------------------------------------------

ISTORIJAT NASTANKA BEZBEDNOSNO - OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI U SFRJ OD
KRALJEVINE DO II SVETSKOG RATA----------------------------------------------------------

OBAVEŠTAJNO - BEZBEDNOSNI SISTEM JUGOSLAVIJE I NJEGOVE AKTIVNOSTI U
II SVETSKOM RATU----------------------------------------------------------------------------------

OBAVEŠTAJNO - BEZBEDNOSTNI SISTEM JUGOSLAVIJE POSLE II SVETSKOG RATA
1945-1966 (DO BRIONSKOG PLENUMA)--------------------------------------------------------

OBAVEŠTAJNO – BEZBEDNOSNI SISTEM SFRJ OD BRIONSKOG PLENUMA PA DO
1992. GODINE-------------------------------------------------------------------------------------------

SLUŽBA DRŽAVNE BEZBEDNOSTI (SDB) NADLEŽNOST, ORGANIZACIJA I NAČIN
DELOVANJA-------------------------------------------------------------------------------------------

12-13

ZAKLJUČAK---------------------------------------------------------------------------------------------

LITERATURA--------------------------------------------------------------------------------------------

UVOD

Kao što je poznato, stvaranjem Kraljevine SHS , i njenim proglašenjem 01.12.1918. godine, koja
je   deklarisana   kao   Ustavno   parlamentarna   monarhija,   stvorena   je   nova   država   sa   svojim
obaveštajno- bezbednosnim sistemom.  Jedan od osnovnih zadataka ove mlade države na čelu sa
kraljem   Aleksandrom   i   Skupštinom   bio   je   uspostavljanje   i   dalje   stvaranje     obaveštajno   –
bezbednosnog sistema.Zadatak ovog sistema bio je da se odupre svim kako unutrašnjim tako i
spoljašnjim pretnjama

Stvaranjem Kraljevine Jugoslavije, udareni su i novi temelji jugoslovenskog obavestajno –
bezbednosnog sistema, koji su sacinjavali: Vojna obaveštajna sluzba, Kontraobaveštajna sluzba i
Šifarsko odeljenje u Ministarstvu vojske i mornarice, zatim Kontraobaveštajna sluzba i Politička
policija u Ministarstvu unutrašnjih dela. Žandarmerija je predstavljala okosnicu unutrasnje i
javne bezbednosti.

Raspuštanjem Vrhovne komande Srpske vojske 1920. Godine, formira se Glavni Generalštab
Jugoslovenske vojske sa novih pet odeljenja:

1. Operativnim
2. Obaveštajnim
3. Saobraćajnim
4. Nastavnim i
5. Istorijskim odeljenjem.

Ovakva organizacija ostaje na snazi sve do 1941. Godine, kada se reogranizacijom Generalštaba
formiraju tri direkcije:

1. Direkcija za operativno- pozadinske poslove,
2. Direkcija za organizaciju i
3. Direkcija za obaveštajne poslove

Direkcija za obaveštajne poslove

imala je u to vreme tri odeljenja:

1. Obaveštajno odeljenje,
2. Kontraobaveštajno odeljenje i
3. Odeljenje za poslove šifre ( koje je u svom sastavu imalo Odsek za poslove šifre i Odsek

za poslove dešifrovanja- deskripcije .

4. Naravno stvaranjem Kraljevine i formiranjem Vlade 20.decembra.1918. godine,

formiralo se i Ministarstvo Unutrašnjih Dela, u čiju nadležnost ulaze i poslovi Državne
bezbednosti, i postavlja drugačija organizacija.

MUP-a tada ima novu organizaciju sa Kabinetom na čelu i Upravno, Samoupravno, odeljenje
javne bezbednosti i istorijsko odeljenje.

M.Lopušina, Tajne službe sveta, Beograd 2005.

Ovaj način organizovanja MUP-a ostaje na snazi sve do decembra 1920. Godine, kada poslovi
Državne bezbednosti prelaze u Odeljenje za Javnu bezbednost, u sastav novoosnovanog
Odeljenja za državnu zaštitu.

Novoosnovano Odeljenej za državnu zaštitu rukovodilo je poslovima vezanim za primenu
zakonske regulative i propisa iz oblasti bezbednosti države u celini. Ovo Odeljenje pripremalo je
i zakonske propise i uredbe, pravilnike, predlagalo je određene mere, izdavalo naredbe, sve u
cilju suzbijanja antidržavne i razorne propagande, a i staralo se o radu policijske obaveštajne
službe.

Odeljenje za državnu zaštitu imalo je pet svojih organizacionih jedinica:

1. Odsek za suzbijanje razorne antidržavne propagande i akcije sa obaveštajnom službom,
2. Odsek za suzbijanje spoljašnje antidržavne propagande i akcije sa obaveštajnom

službom,

3. Odsek za policijski nadzor stranaca,
4. Odsek za administrativne poslove-Administrativni odsek i
5. Odsek za štampu.

Ovakva organizacija trajala je sve do 1929. godine

U ovom periodu doneto je nekoliko novih Zakona. MUP-a je proširilo svoje nadležnosti. Ojačani
su delovi MUP-a, naročito oni koji su se bavili poslovima državne bezbednosti. Jednim od
zakona, Zakonom o unutrašnjoj upravi, utvrđena je i organizacija Ministarstva, odnosno
organizacija svih odeljenja, a organizovani su unutar svakog odeljenja Odseci i Odeljci, kao
niže-manje organizacione jedinice. Prema tadašnjim propisima u sastavu MUP-a postojale su dve
organizacione jedinice- Direkcije:

1. Direkcija javne bezbednosti sa napred navedenim odeljenima i
2. Direkcija nacionalne bezbednosti sa tri odeljenja:



Političko odeljenje,



Specijalno obaveštajno odeljenje I



Odeljenje specijalne bezbednosti

Kao najznačajnija terotorijalno organizaciona jedinica MUP-a u to vreme bila je Uprava Grada
Beograda.

Ova upravavimala je pet odeljenja u svom satavu, od kojih je najznačajnije bilo odeljenje

Opšte

policije

, koje je u svojoj nadležnosti imalo i poslove u oblasti državne bezbednosti, što znači da