UVOD
Stvaranje strategije je misaoni proces. Taj proces zahteva upotrebu kolektivne mudrosti
teorije i prakse da pomogne strategiji da objedini, analizira, razmišlja, struktuira i formuliše
prihvatljivealternative. Zamišljeno je da različiti intelektualni okviri i struktuirani prilazi pruže
pomoć ovommisaonom procesu. Mnogo ovoga diskutovano je u poglavlju 9 i 10 . Porter-ovih
Pet modela moći, Boston Box, Analiza lanca vrednosti, Portfolio analiza i slični testirani modeli
mogli bi se opisati kao
intelektualni okviri.
Oni su postali prihvatljivikao generički okviri za
analiziranje odredjenih specifičnih okolnosti pri odredjivanju strategije. Oviintelektualni okviri
su često opremljeni
strukturnim pristupima
koji pomažu stratezima da sistemskirazmišljaju o
strategijskim ishodima. U ovu kategoriju spadaju takve tehnike kao što su:planiranje scenarija,
SWOT analiza, PEST analiza, mišljenje anketara, razne kokurentske analize ipristupi
benčmarkingu.
Treće, postoje nove vrste sredstava za razmišljanje koji se koriste za razumevanje
odnosaizmedju ljudi u organizacijama, kao i izmedju organizacija.
Medju ovim prilazima kartografskih prikaza su 360-stepene revizije, ankete
išljenjaorganizacije i uticajne mape. Ove 360-stepene revizije pomažu pojedincima da razumeju
kvalitetnjihovih nosa sa onima iznad, ispod i pored njih u organizacionoj hijerarhiji. Ankete
mišljenja pokušavaju da objasne šta ljudi osećaju o organizaciji koja se ocenjuje na osnovu
predhodno definisanog skupa vrednosti ili ponašanja.
Uticajna mapa pokazuje kako ljudi, nagrade i komunikacioni sistemi u organizaciji utiču na
ponašanje svakog pojedinca.
Tokom proteklih deset godina i više, stvaraoci softvera, detaljno razumeći ove misaone
okvire, proizveli su verzije softvera onih intelektualnih okvira i strukturnih pristupa koji
olakšavaju izvodjenje analize Pet moći ili SWOT analize. Postoji softver koji omogućava laiku,
koji poznaje izvesne prethodne statističke i modularne tehnike, da ih koristi za analiziranje
informacija. U ovoj poslednjoj grupi nalazi se statistički softver, softver dobijanja podataka,
eksperstki sistemi i softver nervne mreže.
Svrha ovog rada je da uvede predmet strategijskog modeliranja i privuče pažnju stratega na
široku paletu sada dostupnih sofrvera i da navede neke njihove koristi i zamke. Naša težnja bi
bila da stratezi moraju napraviti proračunate izbore o tome da li da koriste raspoloživi softver i
da to čine vodeći računa o mogućnosti da mogu postati njegovi robovi.
Poput dece i odraslih koji su hipnotisani kompjuterskim igrama i surfovanjem, stratege
takodje softver može lako zavesti i može obustaviti njihovo razmišljanje i rasudjivanje i
proizvesti takozvane dvojne strategije, koje neće uspeti da razlikuju jednu organizaciju od druge.
1
1. MODELI KAO ANALITIČKA SREDSTVA
Dizajner modela vidi model kao predstavu stvarnosti. Model pokušava da identifikuje
glavne i sekundarne uticaje u vezi sa jednim pitanjem, a tada da hipotizuje uzročne veze izmedju
ovih različitih uticaja, tako da se mogu odrediti mogući budući proizvodi. Kada je dizajner
modela zadovoljan njime i uveren da on reflektuje stvarnost, tada model počinje da se koristi
kako bi se testirale i ocenile pretpostavke o ponašanju sistema ili o proučavanom problemu.
Predskazanja se testiraju u odnosu na prošle i buduće scenarije i model se progresivno proverava
da bi se poboljšala njegova prilagodljivost stvarnosti.
Model može pomoći stratezima da ramotre različite opcije i da procene njihov uticaj na
rezultate, Čak i ako su oni uvek nesavršene predstave realne situacije koju oni pokušavaju da
imitiraju. Medjutim, modeli su dobri samo onoliko koliko stvaraoci modela razumeju situaciju.
Oni ne mogu da zamene stručnost stvaraoca modela, što znači da dobar model traži znanje
njenog stvaraoca koji naporno proučava pitanja povezana sa područjem modeliranja ili kojme su
ona vrlo dobro poznata. U ovom slučaju, rezultati se mogu predvideti sa izvesnim tačnostima.
Tehnike kao što su Porter-a Analiza pet moći ili Lanac vrednosti, zbog toga što su njihova logika
i vrednosti testirani, ne zahtevaju od korisnika ono isto detaljno znanje koje dizajner mora
posedovati. To su prave vrednosti dokazanih modela.
Zato što stvaraoci modela treba da grade svoje modele koristeći poznate odnose, zajedničke
podatke i izvore podataka i interpretacije tekućih i budućih aktivnosti, modeli im pomažu da
dobiju veće razumevanje problema koji pokušavaju da reše. Oni mogu pomoći u struktuiranju
problema za odlučivanje u menadžmentu. Oni takodje mogu obezbediti zajednički jezik kojim
ljudi sa različitim pogledima mogu diskutovati o zajedničkim pitanjima. Vrednovanje modela
može osvetliti logičke zablude i razviti mišnjenja i uverenja na način koji omogućava bolje
informisan razgovor i debatu.
Do nedavno, najveći broj modela koristio je kvantitativne podatke i matematičke odnose.
Ovi modeli, često u obliku biznis planova, ekstrapolirali su sadašnjost u budućnost korišćenjem
stope rasta, kamatne stope i drugih inkrementalnih faktora, Oni nisu upotrebljavali "meke"
kvalitativne podatke i to je ograničavalo mogućnost modela da podržava realnost. Danas neki
softverski paketi omogućavaju modeliranje mekih i tvrdih varijabli. Budžeti i biznis planovi su
primeri tvrdih podataka. Ankete kupaca, primera radi, njihova mišljenja i pogledi, su primeri
mekih podataka.
2
4. STRATEGIJSKI SOFTVER KAO SREDSTVO FORMUL1SANJA
STRATEGIJE
Poslednjih godina, strategijskim planerima i linijskim menadžerima uključenim u razvoj
korporacije ponudjen je široki spektar jeftinih ($50 do $4oo) softverskih proizvoda, od kojih su
mnoge dizajnirali i napravljili stratezi i sve one koji tvrde da žele da olakšaju planiranje. Najviše
ih se pojavilo iz SAD, ali ima dobavljača istih i iz UK. Proizvodi sadrže opšte prihvatljive
metode analize, nude generička analitička sredstva ili obezbedjuju softver koji dejstvuje kao
fokus za grupno diskutovanje i odlučivanje, tj. tri kategorije koje smo na početku naznačili.
Mnogi od njih ne stvaraju pretpostavke o starteškom zadatku i ne prave razliku izmedju mnogih
različitih uloga stratega, počev od vizionarstva do analizatora. Korisnici treba da se čuvaju
softvera, koji nude nepovezan interfejs od vizije do biznis plana, imajući, pošto napreduje
koracima, automatski analizirane i vrednovane alternativne startegije. Pored ovih svrsishodnih
sredstava modelovanja, modeli se mogu stvarati upotrebom unakrsne tabele i softvera baze
podataka, kao osnovnih blokova za gradjenje. "Dodatak" unakrsnim tabelama sada može da
pomogne korisnicima da izvrše specijalne analize koristeći upravo njih za struktuiranje i
unošenje podataka. Pored sofvera, stratezi imaju na raspolaganju komjuterska i
telekomunikaciona radna sredstva, kao što su videokonferencije i telekonferenecije, softver za
grupni rad, E-mail, Fax i Lotus Notes da bi omogućili rad na daljinu. U istraživanju vezanom za
korišćenje softvera od strane Tampoe-a i Taylor-a (1996) uz pomoć Conference Board Europe,
autori su sortirali pet glavnih razloga za korišćenje softvera, a koje su dali oni stratezi koji su se
njima služili. Oni su pružali komfor, uštedu u vremenu, efikasnost, prezentaciju/komuniciranje i
grupni rad. Detalji svakog od njih dati su u nastavku.
Komfor
Bili su komforni za korišćenje kompjutera.
Prilazi koje koristi sotver prilagodjeni su kulturi kompanije.
Ušteda vremena
Softver štedi vreme i napore.
Paketi mu omogućavaju da brže odgovori na pitanja.
Tera ljude u mnogim delovirna kompanije da razvijaju planove u pravo vreme.
Korisnik je sposoban da procenjuje podatke na različitim elektronskim medijima.
Paket brzo prihvata i pravi mape ideja.
4
