OBJASNITI VEZU TEHNOLOGIJE I ORGANIZACIJE KROZ ISTORIJSKI PRISTUP
RAZVOJ SE OGLEDA KROZ PROMENE U OBLASTI ORGANIZACIJE I UPRAVLJANJA I RAZLICITA DOBA INDUSTRIJKSE
REVOLUCIJE MOGU SE POSMATRATI I RAZLICITIM TIPOVIMA MENADZERSKE FILOZOFIJE:
1) DOBA PRED TEJLORIZMA ILI DOBA TRANZICIJE, KADA SE UVODE NOVE RADNE NAVIKE, NOVA DISCIPLINA I NOVI
PODSTICAJI PRIVREDNOJ AKTIVNOSTI.
2) DOBA MASOVNE PROIZVODNJE USPOSTAVLJANOVA PROFESIJA INDUSTRIJSKO INZENJERSTVO. TADA SE RAZVIJA
VELIKI BROJ NAUCNIH METODA UPRAVLJANJA NAMENJENIH ALOKACIJI SREDSTAVA ZA MERENJE I VREDNOVANJE
RADA.
3) DOBA FLEKSIBILNE PROIZVODNJE U KOME SE POSEBAN STRATESKI ZNACAJ U UPRAVLJANJU PRIDAJE
TEHNOLOGIJAMA I OSTVARIVANJU FLEKSIBILNOSTI U PROIZVODNIM SISTEMIMA. PODELE I PRISTUPI U VEZI SA
RAZVOJEM TEHNOLOGIJE:
1) DOBA MASOVNE PROIZVODNJE – TEHNOLOSKE INOVACIJE RAZVIJALE SU SE UPOREDO SA DRUSTVENIM
PROMENAMA I TADA NASTAJE JEDNA OD NAJUSPESNIJIH I NAJUTICANIJIH ORGANIZACIJA U ISTORIJI – POSLOVNA
FIRMA.
PAZNJA JE USMERENA KA TOME DA SE RAZRADI I RAZVIJE MEHANIZAM MASOVNE PROIZVODNJE KOJI JE
PROGRESIVNO SMANJIVAO JEDINICNI TROSAK PROIZVODA.
2) DOBA MASOVNOG MARKETINGA – MARKETING ORJENTACIJA JE NA RAZLICITE NACINE I RAZLICITIM INTENZITETOM
PRODIRALA U FILOZOFIJU I PONASANJE FIRMI. INTENZITET I OBLICI MARKETING KONCEPTA RAZLIKOVALI SU SE S
OBZIROM NA RAZLICITE VRSTE PROIZVODNJE. PROMENE U PROIZVODIMA I TRZISTIMA SU BILE EVOLUTIVNE PRE NEGO
REVOLUCIONARNE.
3) POSTINDUSTRIJSKO DOBA - NOVI PRISTUPI POSTINDUSTRIJSKOG DOBA NAMETNUTI TURBULENTNOSCU PROMENA U
OKRUZENJU, REVOLUCIONARNO IZMENJENIM INFORMACIONIM TEHNOLOGIJAMA PODRAZUMEVAJU VISOK STEPEN
INTEGRATIVNOSTI SVIH DELOVA I FUNCKIJA U ORGANIZACIJI SJEDINJENIH U NAPORU DA SE STRATESKI OBEZBEDE
PREDNOSTI PREDUZECA. PRELAZAK SA MARKETING ORJENTACIJE NA NOVE PRISTUPE STRATESKOG UPRAVLJANJA U
POSTINDUSTRIJSKO DOBA TAKODE RAZLICITOM BRZINOM PRODIRE U FIRME.
STRATESKA TEHNOLOSKA KONKURENTNOST I STRATESKA POZICIJA TEHNOLOSKE INOVACIJE
DINAMIKA TEHNOLOGIJE SE NALAZI U ZIZI INTERESOVANJA SAVREMENOG PREDUZECA JER JE TO VITALNI RESURS
NJEGOVE KONTINUALNE KONKURENTNOSTI. RAZMATRANJE TEHNOLOSKE STRATEGIJE PREDUZECA ZAPOCINJE
SAGLEDAVANJEM MESTA I ULOGE TEHNOLOGIJE U OSTVARIVANJU KONKURENTSKE PREDNOSTI PREDUZECA.
TEHNOLOSKA STRATEGIJA SE INTEGRALNO OSMATRA U OKVIRU POSLOVNE STRATEGIJEI POSEBNO SE RAZMATRAJU
DODIRNE TACKE I KLJUCNI MEDJUSOBNI UTICAJI TEHNOLOGIJE I OSTALIH FUNKCIJA U STRATEGIJI POSLOVNOG
SISTEMA. KADA JE REC O PREDUZECIMA OBLASTI VISOKE TEHNOLOGIJE POSTOJI NEKOLIKO STRATEGIJSKIH OPCIJA:
1. PRVI NA TRZISTE,
2. DRUGI NA TRZISTE,
3. KASNO NA TRZISTE
4. MINIMIZIRANJE TROSKOVA
5. SEGMENTACIJA TRZISTA.
SAVREMENA PREDUZECA POLAZE OD POTREBEUSPOSTAVLJANJA INOVATIVNE ORGANIZACIJE KOJA JE U SVAKOM
TRENUTKU OTVORENA KA PROMENI I SPOSOBNA DA PROMENU U STO KRACEM ROKU APSORBUJE U CILJU OCUVANJA
VITALNOSTI I KONKURENTNOSTI NA TRZISTU. POZNATA SU 3 PRISTUPA U SAGLEDAVANJU STRATESKE POZICIJE
TEHNOLOSKE INOVACIJE:
1) TEHNOLOGY PUSH – POLAZI OD KLASICNIH POSTULATA O PRIMARNOJ ULOZI ISTRAZIVANJA I RAZVOJA U PROCESU
TENOLOSKE INOVACIJE. OVAJ PRISTUP JE ZASNOVAN NA TEZI DA JE DOVOLJNO OBEZBEDITI USPESNU AKTIVNOST
ISTRAZIVANJA I RAZVOJA U PREDUZECU KOJA CE GENERISATI NOVE PRONALASKE A SVE OSTALO SE SAMO PO SEBI
PODRAZUMEVA.
2) MARKET PULL MODEL SE RAZVIO SA SVE VECOM POTREBOM UVAZAVANJA TRZISTA, KUPACA KAO KRAJNJEG
KORISNIKA SVIH USMERENIH NAPORA U PREDUZECU ZA OSTVARENJEM ODGOVARAJUCEG PROIZVODA/ USLUGE.
PRIMARNU ULOGU IGRA TRZISTE I NJEGOVI ZAHTEVI KOJIE PREKO MARKETINGA PREDUZECA PRETVARAJU U IMPULSE
U ISTRAZIVANJU I RAZVOJU KOJI NEPOSREDNO GENERISU TEHNOLOSKE INOVACIJE I DALJE SE CINE NAPORI DA SE OE
STO PRE OZIVOTVORE U OSNOVNOJ DELATNOSTI.
3) SE JAVLJA PRISTUP STRATEGU PULL KOJI POLAZI OD STRATESKIH PRAVACA FIRME. RAZLIKE IZMEDJU 2 STRATEGIJE
MARKET PULL I TECHNOLOGY PUSH MOGU SE POSMATRATI I U VREMENSKOJ, ISTORIJSKOJ PRESPEKTIVI KAO
PROMENA KOJA NASTUPA U OPSTOJ ORJENTACIJI PRIVREDE I DRUSTVA KA JACANJU TRZISTA I POTREBI DA SE
TRZISNO VERIFIKUJE SVAKA SVRSISHODNA DELATNOST. U MODELU STRATEGY PPULL . MEDJU ININOVACIJSKE
AKTIVNOSTI DOMINIRAJU STRATESKI FAKTORI I OPREDELJENJA ORGANIZACIJE KOJA SU DETERMINISANA UZ
UVAZAQVANJA KOMPLEKSNOG SKUPA UTICAJNIH PROMENJIVIH U IKRUZENJU I INTERNIH FAKTORA VEZANIH
PRIMARNO ZA KOMPETENTNOSTI I POTECIJALNE SAME ORGANIZACIJE. LISTA KRITICNIH FAKTORA KOJI DOPRINOSE
USPESNOSTI I TEHNOLOSKE INOVACIJE U SVETLU POTREBE UVAZAVANJA MARKETINSKE I STRATESKE ORJENTACIJE
OBUHVATA: STRATESKU ORJENTISANOST, TRZISNU ORJENTISANOST, ZNACAJNOST ZA SVEUKUPNE CILJEVE
ORGANIZACIJE U CELINI, EFEKTIVNOST IZBORA PROJEKATA I SISTEMA VREDNOVANJA, EFEKTIVNOST UPRAVLJANJA I
KONTROLE PROJEKATA, IZVORE KREATIVNIH IDEJA, SPREMNOST ORGANIZACIJE DA PRIHVATI INOVACIJU,
PRIVRZENOST JEDNOG ILI VISE POJEDINCA INOVACIJI.
FAKTORI USPESNOSTI TEHNOLOSKE INOVACIJE
GRUPISU SE U TRI OSNOVNE CELINE
1. FAKTORI EFEKTIVNOSTI TEHNOLOSKE INOVACIJE KOJI UVAZAVAJU FAKTOE OKRUZENJA, PODRAZUMEVAJU
STRATESKU I TRZISNU ORJENTISANOST ANALIZU BENFEFIT COST PREDNOSTI ITD.
2. FAKTORI EFIKASNOSTI USPESNE PRIMENE U ORGANIZACIJI KOJI SE ODNOSE NA SAVLJADAVANJE OTPORA
PROMENEMA, RAZVOJ INOVATIVNE ORGANIZACIONE KLIME, OBUKA, KVALIFIKACIJA LJUDI, ADAPTACIJA , BRZO
UCENJE, PRILAGODJAVANJE PROMENI ITD.
3. FAKTORI USPESKOG VODJENJA IR PROJEKTA KOJI POLAZE OD POTREBE PROJEKTNOG PRISTUPA U UPRAVLJANJU
TEHNOLOSKIM INOVACIJAMA ORGANIZACIJI. STRATESKO PLANIRANJE SE RAZMATRA NA 4 NIVOA U ORGANIZACIJI:
1. INSTITUCIONALNA STRATEGIJA SE ODNOSI NA RAZVOJ OSNOVNOG KARAKTERA I ULOGE ORGANIZACIJE CESTO SE
NAZIVA I MISIJA PREDUZECA
2. STRATEGIJA PREDUZECASE ODNOSI NA KONKRETNO PLANIRANJE PORTFOLIA NA NIVOU PREDUZECA. NA OVOM
NIVOU STRATEGIJOM SE UTVRDJUJE KOJOM VRSTOM POSLA CE SE PREDUZECE BAVITI U BUDUCNOSTI, STA CE
DOPRINETI JACANJU ORGANIZACIJE I KAKO CE SE USKLADJIVATI DELOVANJE POSEBNIH POSLOVNIH JEDINICA
UNUTAR PREDUZECA.
3. STRATEGIJA POSLOVNIJH JEDINICA UTVRDJUJE DETALJAN PLAN CILJVA I ZADATRAKA
4. FUNKCIONALNE STRATEGIJE DONOSE SE DA BI SE OSIGURALA USPESNA PRIMENA POSLOVNE STRATEGIJE U OKVIRU
ORGANIZACIJE.
KARAKTERISTIKE INOVATIVNE ORGANIZACIJE
- NAJNOVIJI PRISTUPI TEHNOLOSKOJ INOVACIJI NADGRADJUJU MODELE KOJI NASTANAK TEHNOLOSKE INOVACIJE
VIDE U POVEZIVANJU TEHNICKIH MOGUCNOSTI I POTREBA TRZISTA. NADGRADNJA I DOPUNA SE SASTOJI U TOME STO
SE NE OSTAJE NA 2 OSNOVNA DOMENA
MARKETING I ISTRAZIVANJE I RAZVOJ, KAO KLJUCNA ZA USPESNE TEHNOLOSKE INOVACIJE VEC SE ONE
SAGLEDAVAJU PO KOMPLEKSNOM SADEJSTVU MNOSTVA UTICAJNIH FAKTORA ORGANIZACIJE KOJA JE OTVORENA
PREMA OKRUZENJU, FLEKSIBILNA, A U ZADOVOLJAVAJUCOJ MERI I STRATESKI OPREDELJENA NA PROAKTIVNU
ULOGU MENJANJA I UTICAJA NA OKRUZENJE. MODEL KOJI PREDSTAVLJA PROCES INOVACIJE JE POD UTICAJEM 2
GRUPE FAKTORA IZ OKRUZENJA;
1. STANJE TEHNICKOG ZNANJA I NACINOM KORISCENJA PROIZVODA I PROCESA
2. POTREBAMA I TRAZNJOM ZA NOVIM PROIZVODIMA I PROCESIMA
DA BI SE PREDNOSTI NOVE, FLEKSIBILNE PROIZVODNE TEHNOLOGIJE MOGLE U POTPUNOSTI DA ISKORISTE PREDLAZE
SE NOVA ORGANIZACIONA STRUKTURA, SPECIFICNI OBLIK ORGANIZACIJE PROIZVODNJE – FLEKSIBILNI SISTEMI
UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM.
ODNOS INOVATIVNE ORGANIZACIJE I OKRUZENJA
IZDVAJAJU SE 2 KLJUCNE LINIJE ISTRAZIVANJA ORGANIZACIJE U VEZI SA OSNOVNOM ULOGOM TEHNOLOGIJE U NJOJ:
1. FUNKCIONISANJE ORGANIZACIJE UZ SAGLEDAVANJE KARAKTERISTIKA, NJENE SVEUKUPNE EFIKASNOSTI U
ISPUNJAVANJU OSNOVNE FUNKCIJE NJENOG POSTOJANJA.
2. PROMENE, INOVACIJE U ORGANIZACIJI UZ SAGLEDAVANJE SVIH RELEVANTNIH FAKTORA KOJI USLOVLJAVAJU
POTREBNU OTVORENOST ORGANIZACIJE KA PROMENAMA, REPONSIVNOST NA SIGNALE IZ OKRUZENJA CIME JE
USLOVLJENA CELOKUPNA EFIKASNOST ORGANIZACIJE I USPESNO DELOVANJE U DINAMICKOM TRZISNOM OKRUZENJU.
U VELIKOM BROJU RADOVA SADRZANI SU REZULTATI ISKUSTAVA U PROVERENOJ HIPOTEZI:
DA BI SE ODRZALA EFIKASNOST ORGANIZACIJE MORA POSTOJATI USKLADJENOST IZMEDJU ORGANIZACIJE I
OKRUZENJA.
U ISTRAZIVANJIMA STRATEGIJE ISPITUJU SE RAZLICITI ODNOSI STRATEGIJA – OKRUZENJA.
OKRUZENJE ORGANIZACIJE JE PODELJENO NA RAZLICITE RANGOVE KONTEKSTURALNOG OKVIRA KOJI USLOVLJAVA
SPECIFICNU STRATESKU ORJENTACIJU KAO STO SU:
A) PRIPADNA INDUSTRIJSKA GRANA U KOJOJ JE IZRAZIT RAST, ZRELOST ILI OPADANJE KOD ZIVOTNOG CIKLUSA
TEHNOLOGIJE, PROIZVODA I PROCESA.
B) PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH ILI POTROSACKIH PROIZVODA
C) FRAGMENTIRANA ILI KONCENTRISANA INDUSTRIJA
MEDJUNARODNO OKRUZENJE MOZE KLASIFIKOVATI KAO GLOBALNO I MULTI DOMESTICILNO.
GLOBALNO OKRUZENJE ZNACI DA JE STRUKTURA DELATNOSTI TAKVA DA UKIDA SVE NACIONALNE GRANICE.
MULTIDOMESTICILNO OKRUZENJE ZNACI ORJENTACIJU NA JEDNU ZEMLJU.
U SVIM ISTRAZIVANJIMA JAVLJAJU SE 4 OSNOVNE DIMENZIJE KOJE SE IZDVAJAJU:
1. KOMPLEKSANA INOVACIJA – PREDSTAVLJA STEPEN UVODJENJA NOVIH PROIZVODA ILI USLUGA NA NIVOU
PREDUZECA A OSNOVNI ATRIBUTI SU: INOVACIJE PROIZVODA, INOVACIJA PROCESA, INZINJERING I IR, RAZVOJ
UNIKATNIH PROIZVODA, VLASNISTVO NAD PATENTIMA I DURGI OBLICI INDUSTRIJSKE SVOJINE.
2. MARKETING DIFERENCIJACIJA – PREDSTAVLJA KREIRANJE LOJALNOSTI KUPACA ZADOVOLJENJEM SPECIFICNIH
POTREBA I ZELJA, A RELEVANTNI ATRIBUTI SU:
KONTROLA NAD DISTRIBUCIJOM, AGRESIVNI, INOVATVNI MARKETING, SERVISI KUPACA, REKLAMA I PROMOCIJA,
BRZA ISPORUKA I TRENUTNI ODGOVOR NA NARUDZBINE KUPACA.
3. OPSEG – SE ODNSI NA OBIM TRZISTA KOJE ZADOVOLJAVA KONKRETNA PREDUZECA, A REPREZENTATIVNI ATRIBUTI
SU:
RAZLICITOST – VARIJETET KUPACA, GEOGRAFSKIH TRZISTA, VELIKI OBIM PROIZVODA.
5. INTERNU KONKURENCIJU MEDJU PROJEKTANTSKIM TIMOVIMA KAKO BI SE RIZIK UBLAZIO I STO
ARGUMENTOVANIJE BRANILI INOVACIONI PROJEKTI
6. PRIHVATANJE NEORTODOKSNIH IDEJA I RESENJA
7. POZITIVNI ODNOS PREMA UPRAVLJANJU PROMENAMA
8. SISTEM NAGRADJIVANJA U SUSRET PODSTICANJA INOVACIJA
REINZINJERING
ORGANIZACIJE SU SUOCENE SA STALNIM NAPOROM DA UNAPREDE KONKURENTNOST U USLOVIMA PROMENJIVOG
POSLOVNOG OKRUZENJAKOJI NOSI VISOK STEPEN NEIZVESNOSTI I RIZIKA TAKO DA SE NAMECE POTREBA
RADIKALNOG MENJANJA OSNOVNIH STAVOVA, PRISTUPA I PRINCIPA STO SE NAZIVA I NOVOM FILOZOFIJOM
PREDUZECA. OVAJ NAPOR KA OBEZBEDJENJU RADIKALNIH PROMENA NAZIVA SE I REINZENJERING POSLOVANJA
PREDZECA.
ZAJEDNICKO U SVIM DEFINICIJAMA REINZINJERINGA MOZE SE PREDSTAVITI KARAKTERISTIKAMA:
1. REINZENJERING PODRAZUMEVA POTREBU DA SE POCNE OD POCETKA I DA SE PROMENE KOJE ZADIRU U SUSTINU
ORGANIZACIJE I NJENOG FUNKCIONISANJA OSMISLE I SPROVEDU.
2. SAVREMENI USLOVI NAMETNULI SU POTREBU SUSTINSKOG PREISPITIVANJA SVIH ASPEKATA ORGANIZACIJE JER
MNOGO JE PRIMERA ZASTARELIH PREZIVELIH POSLOVNIH PRAKSI KOJE SU NEKADA BILE USPESNE ALI TO VISE NISU.
3. REINZENJERING STAVLJA NAGLASAK NA POSLOVNE PROCESE I TUMACI IH KAO SLED AKTIVNOSTI KOJI ISPUNJAVA
POTREBE INTERNIH I EKSTERNIH KORISNIKA.
REINZENJERING JE PROCES, STALNOG I NEPREKIDNOG NAPORA DA SE ANALIZIRAJU I REDEFINISU KLJUCNI PROCESI
KOMPANIJE.
INTEGRATIVNI MODELI PREDUZECA
SAVREMENI MODELI NAZIVAJU SE INTEGRATIVNI MODELI. ONI NASTOJE DA UKAZU NA KLJUCNE TACKE
ORGANIZACIJE. OTKRIVAJU NJENE KRITICNE DOMENE KOJI OMOGUCAVAJU;
1. RAZLIKOVANJE MEDJU ORGANIZACIJAMA
2. POREDJENJE MEDJU NJIMA
3. ZAKLJUCIVANJE O NAJBOLJOJ PRAKSI
4. UVODJENJE PROMENA U KRITICNIM DOMENIMA KOJIMA SE OSTVARUJE REINZENJERING ORGANIZACIJE NJENA
SUSTINSKA TRANZICIJA. RAZVIO SE I VECI BROJ MODELA KOJINA INTEGRALAN NACIN SAGLEDAVAJU ORGANIZACIJU
KAO CELOVIT ENTITET UZ OSLONAC NA KLJUCNE DIMENZIJE. IZDVAJAJUSE TRI MODELA:
1.
MODEL 7 – S
2.
INTEGRATIVNI MODEL POSLOVANJA
3.
DESKRIPTIVNI REINZENJERING MODEL
MODEL 7-S JE RAZVIJEN KRAJEM 70-TIH GODINA KOJI SE NAZIVA MEKKINZIJEVIM MODELOM. ON ISTICE 7 KLJUCNIH
DIMENZIJA ILI SADRZAJA KOJI SU NEOPHODNI U ODVIJANJU AKTIVNOSTI UPRAVLJANJA ORGANIZACIJOM KOJI MOGU
IZVESTI KLJUCNE PROMENE
1.
STRATEGIJA - PODRAZUMEVA PRAVAC DELOVANJA KOJIM SE OSTVARUJE PREDNOST NAD KONKURENTIMA UZ
UNAPREDJENJE ODGOVARAJUCIH RESURSA UZ OSTVARENJE BOLJIH TRZISNIH POZICIJA.
2.
STRUKTURA – KOJA SE TUMACI KAO ORGANIZACIONA SEMA I CEO PAKET KOJI JE PRATI U DEFINISANJU
PODELE ZADATAKA I ODGOVORNOSTI ALI I U NJIHOVU INTEGRACIJU.
3.
SISTEMI – OBUHVATAJU ULAZNE I IZLAZNE TOKOVE I PROCESE KOJIMA SE MOGU PREDSTAVITI SVE
AKTIVNOSTI KOJE SE U ORGANIZACIJI ODVIJAJU
4.
STIL – SE ODNOSI NA OBJEKTIVNO SAGLEDAVANJE SVIH ONIH KATEGORIJA KOJE SE SMATRAJU ZNACAJNIM U
ORGANIZACIJI KOJIMA SE UTICE NA PONASANJE ZAPOSLENIH I KOJE NA OPIPLJIV NACIN ISTICU KAO PRIORITETE A PRE
SVEGA SE VEZUJU ZA ODGOVARAJUCI RUKOVODECI KADAR, MENADZMENT ORGANIZACIJE
5.
KADROVI – SU LJUDI U ORGANIZACIJI I PREPORUCUJE SE DA SE ONI SAGLEDAJU NA PRAVI NACIN KAO CELINA,
STRUKTURNO I DINAMICKI STALNIM PRACENJEM SVIH PROMENA U VEZI SA NJIMA.
6.
VESTINE
7.
ZAJEDNICKE VREDNOSTI
MODEL INOVATIVNE ORGANIZACIJE
JEDAN OD DOMENA KOJI JE PRIHVACEN KAO KLJUCNI I ZAJEDNICKI U SVIM POZNATIM MODELIMA JE TEHNOLOGIJA
KAO BAZICNI OSLOANC, KLJUCNI FAKTOR I DOMEN ZA PROMENU U ORGANIZACIJI. RAZVIJA SE I MODEL INOVATIVNE
ORGANIZACIJE A NAGLASAK SE STAVLJA IZMEDJU TEHNOLOGIJE I OSTALIH DOMENA TE UVAZAVA NAJPROPULZIVNIJI
FAKTOR PROMENE U ORGANIZACIJI, FAKTOR TEHNOLOGIJE I TEHNOLOSKE INOVACIJE. STOPA PO KOJOJ CE PREDUZECE
DA UVODI NOVU TEHNOLOGIJU ZAVISI OD 2 OSNOVNA FAKTORA:
1.
SPECIFICNO KONKURENTSKO OKRUZENJE U GRANI KOJOJ PRIPADA PREDUZECE
2.
STEPEN INOVATIVNOSTI SAME ORGANIZACIJE
KONKURENTSKO OKRUZENJE U GRANI JE POD UTICAJEM EKONOMSKIH I DRUSTVENIH FAKTORA.
INOVATIVNA ORGANIZACIJA JE POD UTICAJEM NIZA FAKTORA A NEPOSREDNO JE DETERMINISANA STEPENOM
RAZVIJENOSTI INOVATIVNE ORGANIZACIJE KAO MODELA ORGANIZACIJE KOJI PODRAZUMEVA STALNU OTVORENOST
KA PROMENAMA I SPOSOBNOST DA SE PROMENE APSORBUJU UZ POSTIZANJE ZELJENIH REZULTATA EFIKASNOSTI I
EFEKTIVNOSTI DELOVANJE TEHNOLOGIJE.
ZA INOVATIVNU ORGANIZACIJU KARAKTERISTICAN JE VISOK STEPEN RESPONZIVNOSTI U ODNOSU NA FAKTORE
OKRUZENJA STO ZNACI DA JE POTREBNO OBEZBEDITI KRITICNU MASU FLEKSIBILNOSTI U SVIM DOMENIMA
ORGANIZACIJE.
POSTOJE 4 KOMPONENTE IZRAZITIH KOMPETENCIJA PREDUZECA U OSTVARIVANJU KONKURENTNOSTI:
1.
UPRAVLJACKE KOMPETENTNOSTI I STRATESKI FOKUS: OVAJ FAKTOR ZAUZIMA CENTRALNU POZICIJU
2.
KOMPETENTNOSTI ZASNOVANE NA RESURSIMA: SIRA DEFINICIJA RESURSA ORGANIZACIJE BILA BI DA JE
RESURS SVE ONO STO SE MOZE SMATRATI SNAGOM ILI SLABOSTI ODREDJENOG PREDUZECA
3.
KOMPETENTNOSTI ZASNOVANE ZA3. KOMPETENTNOSTI ZASNOVANE NA TRANSFORMACIJAMA:
TO SU KOMPETENTNOSTI KOJE SE MOGU OBJASNITI KAO ORGANIZACIONE SPOSOBNOSTI KOJE SU NEOPHODNE DA BI
SE USPESNO OSTVARILO PRETVARANJE INPUTA U AUTPUTE.
OVE KOMPETENTNOSTI OBUHVATAJU I INOVATIVNOST I ORGANIZACIONU KULTURU.
INOVACIJE OBEZBEDJUU ORGANIZACIJI SPOSTOBNOST DA GENERISE NOVE PROIZVODE KROZ PROCESE BRZE OD
KONKURENATA.
4. KOMPETENTNOSTI ZASNOVANE NA AUTPUTU: NE MISLI SE SAMO NA FIZICKE AUTPUTE KOJI DONOSE VREDNOST
PREDUZECU, VEC I NA NEVIDLJIVE AUTPUTE KAO STO SU REPUTACIJA ZA KVALITET PROIZVODA I USLUGA, ZASTICENO
IME I ZNAK PROIZVODA, PRODAJNA MREZA KOJA DAJE VREDNOST KUPCIMA. I.O. MOZE PRAVITI RAZLIKU IZMEDJU:
INOVACIONIH FAKTORA PROMENE I OPERACIONALNIH FAKTORA PROMENE.
RAZLIKE I SLICNOSTI AMERICKIH, JAPANSKIH I EVROPSKIH PRISTUPA MENADZMENTU
INTENZIVNI RAST OBLASTI MENADZERSKE NAUKE USLOVNJEN JE NJEZINOM RAZNUDJENOSCU U MNOSTVU NAUCNIH
DISCIPLINA I IZRAZITOM VITALNOSCU DA SE SAZNANJA U RAZLICITIM NAUCNIM OBLASTIMA INTEGRISU, OBJEDINE U
CILJU DA SE RESE KOMPLEKSNA PITANJA MENADZMENT PRAKSE. POREDJENJE RAZLICITIH MENADZMENT MODELA,
NAJCESCE POLAZI OD STRATEGIJE CIJA JE SUSTINA U TOME DA FIRMA OSTVARI DUGOROCNU ODRZIVU PREDNOST NAD
KONKURENTIMA U SVAKOJ VRSTI POSLA KOJIM SE BAVI. ZA RAZLIKU OD TOGA, BIROKRATSKI MODEL KOJI SE
NAJCESCE VEZUJE ZA CISTO AMERICKI MENADZMENT METOD PODRAZUMEVA : UGOVORE O ZAPOSLJAVANJU KOJI
TRAJU SAMO ONOLIKO KOLIKO POJEDINAC DAJE SVOJ DOPRINOS, SPECIJALIZACIJU FUNKCIJA SA ROTACIJOM KOJA JE
REZERVISANA SAMO ZA ONE KOJI NAPREDUJU UZ MENADZERSKU LESTVICU, MALO BAVLJENJE KOMPLETNOM
LICNOSCU, BRZ FEDBACK I UNAPREDJENJA. EKSPLICITNI FORMALNI SISTEMI KONTROLE, INDIVIDUANA
ODGOVORNOST, INDIVIDUALNO ODLUCIVANJE ODOZGO NA DOLE. AMERICKI MENADZMENT JE ZASNOVAN NA 4
KARAKTERISTIKE: KONKURENCIJA, PROFITNA ORJENTISANOST, INDIVIDUALIZAM I PROFESIONALIZAM. MENADZMENT
U JAPANU SE ZASNIVA NA 4 KATEGORIJE: DUGOROCNI RAST, INTEGRISANOST, KONSENZUS I KVALITET. MENADZMENT
U EVROPI KARAKTERISU 2 KVALIFIKATORA: JEDINSTVO I DIVERSIFIKOVANOST. U EVROPI SE IZDVAJAJU 4 ZAJEDNICKE
KARAKTERISTIKE FILOZOFIJE I PRAKSE MENADZMENTA: ORJENTISANOST NA LJUDE, PREGOVARANJE,
DICERSIFIKOVANOST I SUPROTNOTS. EVROPSKI MENADZMENT NIJE MONOLITAN. POSTOJE 3 OSNOVNA PODTIPA
MENADZMENTA: LATINSKI, ANGLOSAKSONSKI I NEMACKI. PRIMENA NOVIH TEHNOLOGIJA A POSEBNO
INFORMACIONIH IMA KARAKTERISTIKE:
JAAK POSLOVNI FOKUS, ADAPTIBILNOST, ORGANIZACIONA KOHEZIVNOST INOVATIVNA ORGANIZACIONA KULTURA,
OSECAJ INTEGRITETA, ANGAZOVAN TOP MENADZMENT PLICE ORGANIZACIONE HIJERARHIJE.
TEHNOLOGIJA I NJENO ZNACENJE U ORGANIZACIJI
SIRA DEFINICIJA TEHNOLOGIJE: TEHNOLOGIJA OBUHBATA VESTINU, ZNANJE I SPOSOBNOST DA SE PRAVE, KORISTE I
IZRADJUJU KORISNE STVARI PODRAZUMEVA PRIRODU I KARAKTERISTIKE ONOG STO SE PROIZVODI – DIZAJN
PROIZVODA KAO I NACINE NA KOJE SE SVE MOZE PROIZVODITI. IMAJU SE U VIDU MATERIJALNE I NEMATERIJALNE
POTREBE. MATERJALNE POTREBE SE ODNOSE NA FIZIOLOSKE: ZA ZDRAVLJEM, OBRAZOVANJEM, KRETANJEM,
ISKAZIVANJEM, ZASTITOM OD DELOVANJA PRIRODNIH NEPOGODA. NEMATERJALNE POTREBE OBUHVATAJU POTREBE
ZA KREATIVNOSCU, IDENTITETOM, AUTONOMIJOM, ZAJEDNISTVOM, PARTICIPACIJOM, SAMOISPUNJENJEM,
NALAZENJEM ZIVOTNOG SMISLA… DEFINICIJA TEHNOLOGIJE ISTICE NAUCNU ZASNOVANOST I BLISKU POVEZANOST
NAUCNOISTRAZIVACKOG RADA I TEHNOLOGIJE. TEHNOLOGIJA PREDSTAVLJA ORGANIZACIJU ZNANJA ZA POSTIZANJE
PRAKTICNIH CILJEVA. TEHNOLOGIJA SE JAVLJA KAO REZULTAT DELOVANJA COVEKA NA PRIRODU I DRUSTVO I PRI
TOME IZNALAZENJA NAJPOGODNIJIH OBLIKA INSTRUMENATA METODA I SREDSTAVA ZA PRILAGODJAVANJE PRIRODE I
DRUSTVA SVOJIM POTREBAMA. TEHNOLOGIJA OBUHVATA METODE, SREDSTVA ZA RAD, PROIZVODNE POSTUPKE,
PRIMENU OD STRANE KORISNIKA ONA PREDSTAVLJA I DRUSTVENI ODNOS, PODRZAZUMEVA KREATIVNI TALENAT I
SMISAO ZA ORGANIZOVANJE I UPRAVLJANJE ZNANJEM U PRAVCU NJEGOVE PRAKTICNE PRIMENE.
TEHNOLOGIJA KAO OBJEKAT UPRAVLJANJA
POTPUNO DEFINISANJE POJMA TEHNOLOGIJE DA BI SE BLIZE ODREDILI CILJEVI I ZADACI UPRAVLJANJA
TEHNOLOGIJOM U PREDUZECU, IZISKUJU DA SE TEHNOLOGIJA MORA POSMATRATI U OKVIRIMA CELOKUPNOG
POSLOVANJA PREDUZECA. TEHNOLOGIJA SE POSMATRA KROZ 3 KLJUCNE OBLASTI, 3 OSNOVNE AKTIVNOSTI
TEHNOLOGIJE
1. TEHNOLOGIJU PROIZVODA, 2. TEHNOLOGIJU PROCESA I 3. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE.
