Интегрална заштита винове лозе
1. Увод
Винова лоза
припада ботаничком реду
Rhamnales
, фамилији
Vitaceae
,
која има једанаест родова и око 700 врста. Од свих родова
најпознатији је род
Vitis
коме припадају све врсте културне лозе
.
Представници ове фамилије појавили су се у прошлости пре више од 100
милиона година.
Фамилија
Vitaceae
има две подфамилије:
Leeoideae
(Clarke) и
Vitoideae
(Planchom).
Подфамилија
Leeoideae
има род
Leea
који обухвата 65 врста и служе
као украсне биљке. Подфамилија
Vitoideae
има 14 родова и 968 врста.
Род
Vitis
је најзначајнији, обухвата 70 врста, од којих су 20 добро
проучене. Овом роду припадају све врсте које се гаје за производњу
грожђа (
Vitis vinifera
), распрострањене су у умереном појасу, изузетак
чине неке које срећемо у суптропском појасу.
Ако се узме у обзир велики број легенди које се одржавају у
народима, прво гајење винове лозе почело је јужно од Кавказа, између
Каспијског, Црног и Средоземног мора, у Млој Азији, Ираку,
Месопотамији, Египту око 9000 г. п. н. ере. На Балканском полуострву,
гајење винове лозе први су почели Трачани и Грци, одакле се ширило
сливом реке Марице. Доношењем винове лозе у Француску почело је
њено нагло ширење. Данас је у Србији под виноградима, према
статистичким подацима остало тек нешто више од 70.000 хектара, мада
добри познаваоци тврде да су активне површине под виновом лозом око
30.000 хектара са којих се годишње у просеку оствари производња од око
250-300 хиљада тона грожђа (табела 1).
Прокупље, 2011.
1
Интегрална заштита винове лозе
Табела 1. Површине под виновом лозом и производња грожђа у
Србији у периоду од 1980.-2009. године
Година
Површина (ha)
Количина (t)
1980.
101.508
604.000
1990.
86.988
349.000
2000.
70.634
327.000
2005.
69.000
240.643
2006.
69.000
359.454
2007.
69.000
353.343
2008.
69.000
372.967
2009.
69.000
431.306
2. Морфолошке карактеристике винове лозе
Чокот винове лозе има јасно диференциране вегетативне и
генеративне органе, од којих сваки има одређену функцију.
Вегетативни органи су корен, стабло, ластари, лист, пупољци, окца и
рашљике, а генеративни органи су цвет, цваст, грозд, бобица и семенка.
Корен
виноне лозе се састоји од површинског корена (брандуса),
средишњег, и дубинског корена. Сваки од њих има своју улогу, што
обезбеђује његово дубоко продирање и веома добро снабдевање винове
лозе водом и хранљивим материјама.
Стабло
чине вишегодишњи, двогодишњи, делови који се завршавају
зељастим једногодишњим ластарима. Према висини, може бити ниско
стабло висине 30-50 cm, средње високо стабло 50-80 cm и високо преко 80
cm.
Ластари
представљају најмлађе делове стабла, који се развијају из
окаца и пупољака са било ког дела чокота. Они су носиоци листова,
пупољака, окаца, цвасти, заперака, рашљика и гроздова. На њима се
примењује адекватна резидба.
Прокупље, 2011.
2
Интегрална заштита винове лозе
многих природних фактора, и у нашим условима период вегетације
траје од 180 до 220 дана, а период зимског мировања од 140 до 160 дана.
3.2. Период вегетације винове лозе
Овај период се карактерише усвајањем воде и минералних материја
из земљишта, као и растењем и развићем нових ластара са својим
органима. На основу карактеристичних промена на виновој лози,
разликујемо 6 фенофаза (сл. 3): кретање сокова (сузење); растење ластара
и цвасти; цветање и оплодња; развој зелених бобица; сазревање бобица
(грожђа); сазревање ластара и опадање лишћа.
Слика 3.
Фенофазе винове лозе
3.3. Период зимског мировања винове лозе
Период зимског мировања почиње након опадања лишћа у јесен, и
траје до поновног кретања сокова (сузење), у пролеће наредне године. У
нашим климатским условима овај период траје од почетка новембра до
Прокупље, 2011.
4
