Fakultet za ekologiju
Seminarski rad
TEŠKI METALI I ŽIVOTNA SREDINA
STUDENT: MENTOR:
Tibor Abazagić Prof. dr Slobodan Bunić
Banjaluka, 2018
2
S A D R Ž A J:
UVOD........................................................................................................3
1. POJAM I VAŽNOST TEŠKIH METALA........................................4
2. TEŠKI METALI U ZEMLJIŠTU.......................................................5
3. TEŠKI METALI U VODI....................................................................6
4. TEŠKI METALI U VAZDUHU..........................................................7
5. BIOLOŠKI ZNAČAJ TEŠKIH METALA.........................................8
6. TOKSIČNO DJELOVANJE I OSOBINE TEŠKIH METALA.......9
7. ZAKLJUČAK........................................................................................10
8. LITERATURA......................................................................................11
4
1. POJAM I VAŽNOST TEŠKIH METALA
U teške ili toksične metale ubrajaju se metali čija je gustina atoma veća od 5 g/cm
3
, kao što
su: kadmijum, olovo, živa, arsen, talijum i uranijum. Teški metali imaju višestruku važnost:
predstavljaju značajnu sirovinu za brojne indusrtijske grane, neki od njih su neophodni za žive
ogranizme, te mogu da deluju povoljno na produktivnost poljoprivrede. Većina teških metala
često je značajan zagađivač životne sredine. Odlikuju se različitim hemijskim, fizičkim i
fiziološkim dejstvom. Teški metali neophodni za žive ogranizme su: cink železo, molibden,
mangan, kobalt i selen. Međutim, toksični metali se ubrajaju u veoma opasne zagađivače i
predstavljaju veliku opasnost za sve žive ogranizme, ljude životinje i biljke.
sl. 1 putevi zagađivanja životne sredine teškim metalima
5
2. TEŠKI METALI U ZEMLJIŠTU
Teški metali se svrstavaju u dve kategorije prema svojoj nutritivnoj ulozi: esencijalni
(bakar, cink, željezo, mangan) i neesencijalni (olovo, živa, kadmijum, Ba, Sr i hrom). Prisustvo
neesencijalnih metala je nepoželjno, a odsutnost esencijalnih metala u ljudskoj ishrani tokom
dužeg perioda može proizvesti neke strane metaboličke procese i biti uzročnik mnogih bolesti.
Kada je unos metala mali njihovo odstranjivanje iz organizma je moguće fiziološkim putem bez
uticaja na biohemijske procese. Neki teški metali u odgovarajućem rasponu sadržaja u zemljištu
imaju stimulativno dejstvo, neki su bez fiziološkog značaja za žive organizme, dok su neki
toksični u slučaju njihovog suviška u životnoj sredini i zbog toga imaju veliki ekološki značaj kao
što su olovo (Pb), kadmijum (Cd) i živa (Hg). Teški metali imaju normalan biogeohemijski ciklus,
jer se uključuju u proces kruženja materije u ekosistemu, odnosno uključuju se u metabolizam
ekosistema. Oni migriraju od nežive prirode ka živoj, odnosno od biotopa ka biocenozi i obratno.
Intenzitet tog kruženja je neravnomjeran u toku godine i zavisi od sezonskih promjena, klimatskih
uslova i aktivnosti bioloških sistema.
Neki od njih, kao na primer bakar, cink, nikl, krom i željezo,
su esencijalni u vrlo malim koncentracijama za život svih živih organizama i definišu se kao
esencijalni elementi u tragovima.
Teški metali predstavljaju prirodne sastojke zemljišta, a potiču iz prirodnih i antropogenih
izvora. Prirodni izvor metala je matični supstrat iz kojeg se metali oslobađaju raspadanjem stena.
Antropogeni izvori su: sagorevanje fosilnih goriva, industrijska postrojenja, ekstrakcija rude,
motorna vozila, deponije industrijskog i komunalnog otpada, đubriva i atmosferski talozi.
Antropogeni izvori su postali značajni zagađivači zemljišta i mogu ga kontaminirati metalima na
više načina:
-
emisijama prašine koja sadrži metale i koji se raznose putem atmosfere i talože na
površinu zemljišta,
-
preko efluenata u slučaju izlivanja vodotoka,
-
putem deponija industrijskog i komunalnog otpada,
-
korišćenjem mineralnih i organskih đubriva,
-
korišćenjem pesticida.
