Č
Č
ovek je po svojoj prirodi socijalna
ovek je po svojoj prirodi socijalna
životinja; osoba koja je nesocijalna,
životinja; osoba koja je nesocijalna,
prirodno, a ne slu
č
ajnoš
ć
u, jeste ili
prirodno, a ne slu
č
ajnoš
ć
u, jeste ili
neprepoznatljiva
neprepoznatljiva
ili više od obi
č
nog
ili više od obi
č
nog
smrtnika. Društvo je nešto što u prirodi
smrtnika. Društvo je nešto što u prirodi
dolazi pre individue. Svako ko ne može
dolazi pre individue. Svako ko ne može
da vodi obi
č
an život, ili je toliko
da vodi obi
č
an život, ili je toliko
samodovoljan da mu on ni ne treba, i
samodovoljan da mu on ni ne treba, i
sledstveno ne uzima u
č
eš
ć
a u društvu,
sledstveno ne uzima u
č
eš
ć
a u društvu,
ili je zver ili je Bog.
ili je zver ili je Bog.
Aristotel, 328 g. p.n.e.
Aristotel, 328 g. p.n.e.
DVE SOCIJALNE PSIHOLOGIJE
DVE SOCIJALNE PSIHOLOGIJE
z
Stryker i House 1977.
z
z
Sociološka socijalna psihologija
Sociološka socijalna psihologija
z
Naglasak na socijalnoj interakciji
z
Ne koristi, ili slabo koristi “tvrde” istraživa
č
ke metode
z
Nalazi su uglavnom bazirani na anketama i posmatranju
z
z
Psihološka socijalna psihologija
Psihološka socijalna psihologija
z
Naglasak na psihi
č
kim uzrocima i posledicama socijalnog
ponašanja
z
Koristi ja
č
u metodologiju
z
Nalazi su dobijeni ve
ć
im istraživanjima i eksperimentom
z
Oba rada dostupna na sajtu
č
asopisa
Sociometry, broj 2 iz 1977
(www.nbs.bg.ac.yu/kobson)
MANE OBA PRISTUPA
MANE OBA PRISTUPA
SOCIOLOŠKI
SOCIOLOŠKI
¾
Nema jasnih rezultata
¾
Suviše osetljiv na
posmatra
č
a
¾
Osetljiv na socijalno
poželjno ponašanje
¾
Teško ili nemogu
ć
e
ponoviti istraživanje u
istim uslovima
PSIHOLOŠKI
PSIHOLOŠKI
¾
Zahteva ponekad
prestrogu metodologiju
¾
Eti
č
ki problemi
istraživanja na ljudima
¾
Teško napraviti šire
teorije
¾
Č
esto se beži od pravih
problema, a istražuju se
lakše ispitivi problemi, sa
manje prakti
č
ne primene
