Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika za rukovodece kadrove
SEMINARSKI RAD
PREDMET : GRADJANSKO PROCESNO PRAVO
TEMA: VANPARNICNI POSTUPAK
SADRZAJ
Uvod.......................................................................................................................... 3.
Vanparnični postupak............................................................................................... 4
2.SUBJEKTIVANPARNIČNOG POSTUPKA.........................................................8
2.1. Sud ..................................................................................................................... 8
2.2. Učesnici............................................................................................................ 10
2.2.1. Sposobnost subjekta vanparničnog
postupka……………………………………………………………………………10
3. Zaključak............................................................................................................ .11
Literatura ................................................................................................................ 12
1.Vanparnični postupak
Vanparnični postupak je posebna vrsta gradjanskogsudskog postupka koji je prilagedjen
Specifičnim karakteristikama gradjanskopravnih odnosa o kojima se raspravlja I odlučuje u
tom postupku. Problem definisanja vanparničnogpostupka je prisutan u pravnojteoriji zbog
raznovrsnosti gradjanskopravnihodnosa o kojima se odlučuje u ovom postupku.Uobičajno
je da se za vanparnični postupak kaže daje to nesporni postupak,a zaparnični postupak da je to
sporni postupak.Ovi nazivi su rezultat pokušaja da se vanparnični I parnični postupak
razgraniče primenom kriterijuma spora. Medjutim, ovaj kriterijum se ne može u celini
prihvatiti jer se pojedine pravne stvari u parnici rešavajui kad nema spora, i obrnuto imamo
primere vanparničnih stvari koje se rešavaju u vanparničnom postupku, a prisutan je spor
izmedju vanparničnih stranaka (npr. odredjivanje nakanade za eksproprisanu imovinu).
Vanparnični postupak ne predstavlja jedinstvenu procesnu celinu jer se, zapravo, ne radi
o jednom postupku već o više različitih postupaka. Te različite vanparnične postupke možemo
grupisati u četiri osnovne grupe, a što proizilazi iz cl. 1. Zakona ovanparničnom
postupkuRepublike Srbije. Ovim članom je propisano da sudovi postupaju I odlučuju o:
1.ličnim stvarima, 2.porodičnim stvarima, 3. imovinskim stvarima i 4. drugim pravnim
stvarima.
Posebna grana gradjanskog sudskog postupka, koji se po svom predmetu i svojim načelima
razlikuje od ostale dve grane parničnog I izvršnog postupka. Definiše se negativno kao onaj
postupak koji nije parnični. U vanparničnim stvarima spor ne posto ji. Ovaj postupak
je preventivan i vodi se u cilju da do spora ne dodje.Može se reći da van parnični postupak
služi uglavnom uredjivanju odnosa a ne odlučivanju koje biza cilj imalo rešavanje situacija u
kojima je zbog povrede prava došlo do sukoba interesa. Načela se u ovom postupku razlikuju
od načela parničnog postupka po sledećem: veća elastičnost procesnih instituta, smanjena
strogost u formalnom smislu, otvorena mogućnost pokretanja postupka po službenoj dužnosti
od strane suda, otvorena mogućnost postupanje samo s jednom strankom, orijentiranost na
pomoć i dr.
U vanparničnom postupku ne rešavaju se sporovi, već se on pokreće, u prvom redu, radi
zaštiteličnih i imovinskih interesa pravnih subjekata. Vanparnični postupak nije homogen;
postojerazličite vrste vanparničnih postupaka koje su odreĎene po svom predmetu
(zaostavština seraspravlja u ostavinskom postupku; lice se oglašava umrlim u postupku
proglašenja nestalog lica
za umrlo i dokazivanju smrti...).
Zbog ovakve heterogenosti vanparničnog postupka nije moguće izvešti jasnu demarkacionu
liniju izmedju parničnog i vanparničnog postupka, onako kako se to čini u odnosu na upravni
i krivični postupak, gde je glavni kriterijum razgraničenja predmet postupka.
Zbog toga se kao kriterijum za razgraničavan je ovde koristi naredba zakonodavca, pa ako je
zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnični, onda ce on biti takav, i obrnuto.
