Visoka tehnička škola strukovnih studija
Kragujevac
SEMINARSKI RAD
Predmet: Gradska logistika
Tema: Trgovački transport robe
Profesor:
Studenti:
Dr Miroslav Božović
Obradović Saša 179/2012
Pavić Svetlana 164/2012
Ćirović Bogdan 166/2012
Decembar, 2013.god.
List 4 od 16
SADRŽAJ
Uvod
……………………………………………….…………………4
Pozadina: Zemlja i Gradski Profili
………………….……...……...4
Zemlja profil: Francuska
............................................................................4
Profil regiona: Pariz i Ile-de-Frans regija
…………………….……………4
Prikupljanje podataka urbanog teretnog saobraćaja i napori modelovanja
……6
Urbani teretni tokovi i njihov uticaj na Pariz
...................................6
Kamionski saobraćaj, teretni tokovi i logistika širenja
………………………6
Ekološki uticaji komercijalnog prevoza u Parizu i Ile -de-Frans
……………..9
Socijalna i radna pitanja u teretnom saobraćaju
…………………………..10
Politika usmerena efikasnijem prevozu tereta u Parizu
…………10
Ciljevi i metode
……………………………………………………….10
Promovisanje konsultacije sa privatnim akterima :Teretni povelje
………....11
Regulisanje saobraćaja i parkiranje teretnih vozila
………………………..11
Korišćenje gradskog zemljišta Pariz master plana
………………………...12
Eksperimenti u gradskoj logistici , koncepti u nastajanju
………………….13
Alternative drumskom saobraćaju: pruga projekta Monoprix
………………14
Zaključak
…………………………………………………………..15
Reference
…………………………………………………………....16
List 4 od 16
Trgovački transport robe, Pariz, Francuska
Uvod
Pariz kao studija slučaja simbolizuje neke od najčešćih karakteristika urbanog tereta u
evropskim gradovima, posebno na značaj uticaja komercijalnih transporta robe je na urbane
sredine (lokalne zagađivača vazduha i CO
2
emisije, buke i zagušenja), kao i u razvoju gradske
logistike, inicijative i politike za održivi urbani transport robe. Od ranih 2000-ih, grad Pariz je
angažovan u transportnoj politici teretnog orijentisana. Danas, uprkos teškoćama i nekim
neuspesima, Pariz se može smatrati jednim od najaktivnijih evropskih gradova u oblasti
urbanog teretnog menadžmenta. U prvom delu ovog slučaja studija, geografske i ekonomski
podaci koji su prikazani pokazuju njihov odnos sa teretnim tokovima. Specifično iskustvo
francuskih gradova u urbanom teretnom prikupljanju podataka je predstavljena, uključujući
korišćenje Freturb modela. U sledećem odeljku, Pariz 'teretni tokovi i njihovi ekološki i
socijalni uticaji su detaljni. Fokus je napravljen na "logistike širenja", u prostornom
izmeštanju logističkih objekata u prigradskim naseljima. Poslednji deo predstavlja politiku
urbanih tereta i pruža informacije o teškoćama na koje je naišao grada Pariza da ih sprovede,
tako da drugi gradovi imaju koristi od kompletnog iskustva.
Pozadina: Zemlja i Gradski Profili
Zemlja profil: Francuska
Zemlja 65 miliona ljudi, Francuska ima Bruto Društveni Prihod (BDP) koji je na petom mestu
u svetu. Kao i većina razvijenih ekonomija, francuski privreda se uglavnom zasniva na
tercijarnom sektoru (82% radno sposobnog stanovništva), ali zadržava važne uporišta u
specijalizovanim proizvodnim industrijama kao što su proizvodnja automobila, aeronautike,
transporta, građevinarstva i prerada hrane. Francuska je druga najatraktivnija zemlja u svetu u
pogledu stranih direktnih investicija. Ovo je delimično povezano sa dobrom infrastrukturom
zemlje (uključujući autoputeve i „brze pruge“). Međutim, Francuska je rangirana kao 17. u
logistici indeksa uspešnosti Svetske banke 2010, koja poredi 150 zemalja u svetu. Ova
relativno loša uspešnost je uglavnom zbog administrativnih neefikasnosti u aktivnostima kao
što su carine i međunarodnih pošiljki.
Teretni saobraćaj u Francuskoj oslanja uglavnom na putu, što čini 83,5 odsto tona/km (9,5
odsto šine, 2 posto vodenih puteva, 5 posto cevovoda). Uprkos uspešnosti novih železničkih
preduzeća od tržišta deregulacije u 2006, udeo železnica je naglo opao od 1990-ih, u
suprotnosti sa drugim zemljama kao što su Nemačka ili Švedska.
Profil regiona: Pariz i Ile-de-Frans regija
Grad Pariz leži u severnom centralnom delu Francuske. Ona ima populaciju od 2,2 miliona i
1,6 miliona radnih mesta. Pariz je u srži Ile-de-Frans regiona (slika 1), među najvećim i
najveći ekonomski razvijenim gradskim oblastima Evrope.
List 5 od 16
Slika 1.
Ile-de-Frans regija
Izvor: Courtesy of Institut d’aménagement et d’urbanisme d’Ile-de-France.
Ile-de-Frans je važno čvorište logistika, koncentrišući 17 miliona m2 skladišta (DREIF, 2009)
predstavljaju četvrtinu ukupnog skladištenja na francuskom tržištu. Ile-de-Frans je daleko
prva po koncentraciji za skladišta preko 10.000 m2 u Francuskoj. Teretne i logističke
aktivnosti direktno su zaposliti 102.700 ljudi u regionu.
Dve trećine pošiljki dolazi i odlazi iz gradskog područja Ile-de-Frans idući kroz regionalni
terminal kako bi se transportovali i reorganizovali (Dablanc i Routhier, 2009 ): ovo pokazuje
ključnu ulogu logističkih terminala u velikim gradskim oblastima kao što su Ile-de-Frans.
Istorijski gledano, grad Pariz je rastao oko reke Sene, ali danas, vodeni putevi nose samo 6
odsto (22 miliona tona) od tereta u regionu Pariza i 7 odsto (2,5 miliona tona) od gradskog
tereta.
Ekonomska baza grada Pariza je veoma specifična u odnosu na ostatak Francuske. Pariz
"BDP je 120 odsto više nego u ostatku zemlje. Grad koncentriše usluge visokog kvaliteta za
preduzeća, uprave usluga, istraživanja i obrazovanja. Javni poslovi u nastavi i medicinske
nege su važni po brojevima. Male proizvodne aktivnosti i dalje opstaju, (štampa-izdavačka,
odeće i kožne industrije). Pariz ima vrlo visoku komercijalnu gustinu. To je odomaćilo
mnogo nezavisnih trgovaca i prodavnica hrane, kao i visok procenat hotela, kafića i restorana,
nakon zvanja Pariza kao broj jedan turistički grad na svetu. U skorije vreme, veliki broj
specijalizovanih prodavnica su uvedene u Parizu, koje su se koncentrisale u okruženju
predgrađa, kao što su DII (Uradi sam), ili sportska. Mnogi poslovne udružene zanatske grane
sledile sličnu aktivnost, kao što je proizvodnja odeće ili nameštaja maloprodaji. Konačno,
Pariz je poznat po svojim velikim robnim kućama (Galeries Lafaiette). Sve ove kategorije su
prilično specifične za Pariz u poređenju sa ostatkom Francuske, ili su bar mnogo više
koncentrisaniji u Parizu. Oni stvaraju specifične i ponekad problematične obrasce isporuka
(Dablanc et al, 2010), kao što je prikazano u odeljku 3.
