П Р А В Н И Ф А К У Л Т Е Т З А П Р И В Р Е Д У И
П Р А В О С У Ђ Е
Н О В И С А Д
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
И З И Н Ф О Р М А Т И К Е
ТЕМА:
МЕМОРИЈА
НОВИ САД, 2011. ГОДИНЕ
Професор:
Студент:
Бранко Латиновић
Мазалица Милош 141/10
МЕМОРИЈА
Примарна меморија
се зове још и главна меморија. У главној
меморији се налазе програмске инструкције и подаци
пре и после
извршавања од стране процесора. Све инструкције и подаци пролазе преко
меморијских локација главне меморије. Меморија
је уређај у који се
смештају и из којег се узимају информације. У ужем смислу, односи се само
на бржу полупроводничку меморију (RAM) директно повезану са
процесором, док се у најопштијем смислу односи на спољне меморијске
уређаје, као што су диск јединица или једница за траку.
А) RАМ
RАМ
(Randum Access Memory) је компонента чија је улога да памти
међурезултате обраде података, као и привремене податке разних програма.
Након престанка напајања садржај РАМ меморије се бесповратно губи. Што
је више има, рачунар ће брже радити. Капацитет меморије се изражава у
мегабајтима (МБ), а данас уобичајни капацитети су 128 МБ, 256 МБ, 512 МБ,
1 ГБ и 2 ГБ. Гигабајт представља умножак од 1024 мегабајта, мегабајт
представља умножак од 1024 килобајта а килобајт садржи 1024 бајта. Бајт је
основна меморијска јединица која се састоји од 8 битова. Типови РАМ
меморије:
static RAM (SRAM)
dynamic RAM (DRAM)
synchronous RAM (SDRAM)
Б) CАCHE
Cache
кеш меморија, меморија велике брзине којој процесор може да
приступи много брже него РАМ меморији. Кеш меморија се обично мери у
КБ. У кеш меморију се смештају садржине локација РАМ-а којима се често
приступа и адресе тих података. Када се
процесор обраћа адреси у меморији, кеш меморија проверава да ли садржи ту
адресу. Ако садржи, подаци се предају процесору; ако не садржи, долази до
регуларног приступа меморији. Кеш меморија је корисна када је приступ
РАМ-у спор у поређењу са брзином микропроцесора, јер је кеш меморија
увек бржа од главне РАМ меморије.
