ARHITEKTURA LINUXA
SADRŽAJ
1. UVOD ……..………………………………………………………………… ……………………………………………………………….……….3
2. ISTORIJA LINUXA ……………………………………………………………………………………….…………………………………........4
3
.
ŠTA JE LINUX? ………………………………………………………………………..……………………………… ………………………... .5
4. OSNOVNE OSOBINE LINUX SISTEMA ……………………………………………………………………….……………………….....6
5. DISTRIBUCIJE LINUXA ……………………………………………………………………………………………….…………………………7
6. LINUX OKRUŽENJE ……………………….…………………………………………………………………….………………………………..9
7. JEZGRO LINUXA ………………………………………………………………………… …….…………………………………….………….11
7.1 Komponente Linux kernela….. ……………………………………….………………...…………………………………11
7.2 Verzije Linux kernela….. ………………………………………..………………………...….…………………………….. 12
7.3 Modularni Linux kernel……….. ……………………………………………………………….…...……………………… 12
7.4 Upravljane procesima………………….... …………………….…..……………………………….……………………….13
7.5 Upravljane memorijom……….. ……………………………………………………...…………...……………………….14
8. FILE SISTEMI ………………….…… …………… ………………........... ….……………………………… …… ……… ……… …….. 15
9. ULAZNO IZLAZNI SISTEM KOD LINUX-A … … …………… ……………………………………………… ……… ……… …….. 16
10. KOMANDNI INTERPRETER … … …….…… ………………........... ….……………………………… …… ……… ……… …… 17
10.1
Funkcije komandnog interpretera………………….….………………… ..………………. ………………..……. 17
10.2 Vrste komandnih interpretera …………… ……… ……………………………………. ………………….……….. 17
10.3 Shell programiranje……………………………..…………………………… …………………………… ………………..18
11. ZAKLJUČAK ………………………………………………………………………………………………………………………………………19
12. LITERATURA ………………...……………………………………………………………………………….…………………………………20
Operativni Sistemi – Arhitektura Linuxa
2012
1. UVOD
Operativni sistem koji će biti opisan u ovom seminarskom radu je Linux. To je operativni
sistem iz familije Unix-ovih sistema. Autor Linux sistema je Linus Torvald, student iz Finske,
koji je 1991. godine kreirao jedan od najkorišćenijih operativnih sistema, pored MS Windows-a.
To je bio jedan od retkih sistema koji je doživeo veliki uspeh i popularnost. Posle Torvaldsa da bi
Linux bio još bolji i stabilniji operativni sistem, na hiljade ljudi je radilo na razvoju Linux kernela
(jezgra) preko Interneta. Danas je toliko razvio svoje karakteristike i mogućnosti pa je i posle
proslavljenih 20 godina postojanja još uvek veoma popularan i upotrebljiv.
Jezgro Linuxa je srž operativnog sistema i upravlja radom računara, memorijom,
perifernim uređajima, procesima… Linux je klon Unix-a, i nastao je prativši Unix-ov način rada,
to je višekorisnički (multiuser), višeprocesni (multitasking) 32-bitni operativni sistem, samo za
Intel x86 arhitekturu. To znači da na Linux operativnom sistemu više osoba može istovremeno da
koristi hardver jednog računara za obavljanje velikog broja zadataka, kao i da jedan korisnik
može na jednom računaru da obavlja više poslova odjednom. Potpuno je besplatan i raspodeljuje
(distribuira) se sa izvornim kodom i baš zbog tih navedenih razloga je stekao već pomenutu
popularnost među programerima, studentima a posle i kod ostalih korisnika. Za razliku od
Windows-a i MAC operativnog sistema njegov kod je dostupan javnosti i svako ima pravo da ga
slobodno koristi. Posle nekog vremena, programeri su prilagodili Linux i ostalim arhitekturama
(Compaq Alpha AXP, PowerPC, ARM, DEC VAX procesorima i Sunovim SPARC i
UltraSPARC procesorima, kao i Motorolinim 68000 procesorima).
I pored toga što je Linux danas prilagođen i drugim arhitekturama osim Intel x86, Linux
je nastavio da se razvija pa su programeri, nastavivši da rade na tom operativnom sistemu,
prilagodili veliki broj softvera i aplikacija za Linux što se svakim danom taj broj sve više
povećava. Linux definiše spregu između programa i operativnih sistema jer je napravljen je po
POSIX (Portable Operating System Interface for Unix) standardu, što omogućava da na Linuxu
mogu da se koriste skoro svi programi pravljeni za druge Unix sisteme. Neke od vrsta Linuxa
koji se najčešće koriste su: Ubuntu, OpenSuse, Mint, Fedora, Debian.
2
Operativni Sistemi – Arhitektura Linuxa
2012
3. ŠTA JE LINUX?
Linux je operativni sistem i, samim tim, najvažniji program koji računar izvršava. [1]
Upravlja svim drugim programima, dodeljuje resurse i izvšava naredbe koje zadaju korisnici
preko miša, tastature ili nekih drugih ulaznih urađaja, izlazne informacije šalje na monitor
upravlja direktorijumima i datotekama i obavlja još mnogo drugih operacija važnih za rad
korisnika. Za Linux operativni sistem kažemo da je otvoren što ga čini drugačijim od ostalih
operativnih sistema, zato što je besplatan (nemorate ništa da platite da bi ga preuzeli sa interneta,
ali i možete što je većina programera radila) i zato što je njegov izvorni kod besplatan svima, i
možete da ga pogledate pa čak i da ga menjate. To je omogućilo svakome da isproba Linux i
pokuša da pronađe i promene greške.
Linux je bio prvo namenjen za 32-bitne Intel x86 mikroprocesore na kojima može
funkcionisati kao server ili kao workstation (radna stanica), a kasnije je jezgro modifikovano i
prilagođenono i drugim procesorima kao što su Intel IA-64, Dec Alpha, Motorola 68000, MIPS,
Power PC, IBM mainframe S/390. Danas je Linux toliko uznapredovao da podržava najširi
spektar procesora i računarskih arhitektura (Google Android je baziran na Linux sistemu). Simbol
Linux operativnog sistema je mali pingvin Tux, koji je prikazan na slici 1.
Slika 1. Simbol Linux operativnog sistema
Linux je višekorisnički, višeprocesni operativni sistem sa potpunim skupom UNIX
kompatibilnih alata, projektovan tako da poštuje relevantne POSIX standarde. [4] Linux sistemi
su nastavili da podržavaju tradicionalnu Unix metodiku i nastave da impementiraju standardni
mrežni model UNIX sistema. Linux se sastoji od: kernela (jezgra operativnog sistema),
sistemskog softvera, korisničkih aplikacija, programskih prevodilaca i njihovih biblioteka i
dokumentacije. Može se slobodno distibuirati među korisnicima i za razliku od drugih
operativnih sistema ne mora da se plati licenca za korišćenje.
4
Operativni Sistemi – Arhitektura Linuxa
2012
4. OSNOVNE OSOBINE LINUX SISTEMA
Jedna od najvećih prednosti Linuxa je, kao što smo već rekli, što je njegov izvorni kod
dostupan pa su se veliki broj programera koristili i bavili problemima i greškama operativnog
sistema Linuxa da bi uspeli da sve one dobre osobine i kvalitete od drugih operativnih sistema ili
čak i neke novine i ideje spoje i sprovedu u jedan operativni sistem, i da odbace sve nedostatke i
mane, da bi ga napravili savršenim. Osnovne osobine, kao i njihove najveće prednosti u odnosu
na ostale operativne sisteme su:
1) Portabilnost
Široko je portovan operativni sistem. Bio je razvijen samo za Intel 386 mikroprocesore a danas
podržava najveći broj arhitektura računarskih sistema od svih operativnih sistema.
2) Stabilnost i pouzdanost
Po nastanku Linux je bio koriščen samo kao serverski operativni sistem. Danas se pokazao kao
jedan od najboljih u toj oblasti. Linux je veoma stabilan operativni sitem to je objavio i Netcraft,
da 8 od 10 najpouzdanijih kompanija na svetu za internet hosting koristi Linux na web i database
serverima. Linux se u većini slučajeva takođe koristio i kao operativni sistem superkompjutera,
što pokazuje da na njegovoj pouzdanosti.
3) Cena
Već smo rekli da je Linux besplatan. Linux se može preuzeti u potpunosti preko interneta
potpuno besplatno, bez registovanih taksi, dažbina po korisniku sistema. Uključena je i
automatska nadogradnja sistema koja je takođe besplatna, a ono što je najbolje je što možete da
promenite ponapanje sistema ili određenog programa takođe bez plaćanja. Licenca koja se koristi
za softver koji se distribuira sa kernelom Linux-a je najčešće GNU Public Licence (GPL).
4) Sigurnost
Da bi Linux bio siguran, to je uzeo od UNIX-a. Sigurnosni model Linuxa je zasnovan na radu
UNIX-ovog modela sigurnosti, koji je poznat po dokazanom kvalitetu. Linux ima približno isti
stepen zaštite i za razvojnu mašinu i za kontrolnu stanicu kao i za firewall, a samim tim i što je za
Linux napisano znatno manje virusa, trojanaca i ostalih nepoželjnih programa nego što je
napisano za MS Windows operativne sisteme. Pa je i to jedan od razloga zbog kojih je Linux
sigurniji od ostalih operativnih sistema.
5) Interoperabilnost
Linux je interoperabilan sa drugim operativnim sistemima: MS Windows-om, Mac OS X-om,
Unix-om i dr. Interoperabilnost je sposobnost za zajednički rad različitih sistema, tehnika i
organizacija,tj mogućnost da se operativni sistem Linux instalira i ako je instaliran neki drugi
sistem, da rade dva ili više sistema na jednom računaru.
6) Standardi
Linux teži standardima: POSIX, SUS, ISO, ANSI… Podržava veliki broj formata, besplatne
specifikacije, kao što su i office paketi kao što su: OpenOffice i Koffice koji su predstavili
OpenDocument standard.
7) Zajednica korisnika
Razvoj Linuxa je ustvari jedna široka zajednica korisnika. Neki od distributera su razvijali i
finansijski potpomagali svoje distribucije na dobrovoljnoj bazi, npr. Debian. Drugi distributeri
podržavaju i razvijaju tzv. Communitz distribucije, kao npr. Redhat sa svojim Fedora projektom.
Takođe postoji i veliki broj internet zajednica i foruma koje daju podršku zainteresovanim
korisnicima, programerima. Velika prednost Linux-a je obimna i temeljna dokumentacija i
literatura koju održava ova zajednica korisnika.
5
