Fakultet za obrazovanje rukovodećih kadrova u privredi
Forkup Novi Sad
SEMINARSKI RAD
IZ
BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE
Tema:Pojam berze i berzanskog poslovanja
Prof.Docent. Student:
Aleksandra Pušara Radmila
Mitić
I 62/09
Ribać
Milena
Maj 2012.
Sadržaj
1.Uvod........................................................................................................................................................
3
2.Berze.......................................................................................................................................................
4
3.Berzanski
poslovi....................................................................................................................................6
4.Prestanak
berze.......................................................................................................................................7
5.Formiranje
i
kretanje
cena......................................................................................................................7
6.Spekulativne
operacije............................................................................................................................8
7.Manipulacije
na
berzi..............................................................................................................................9
8.Berzanske
krize.......................................................................................................................................9
9.Berza
i
transfer
svojine.........................................................................................................................10
10.Zaključak.............................................................................................................................................
11
11.Literatura.............................................................................................................................................
12
-Preduzetnici, korisnici kapitala u ulozi kupaca,
-Posrednici,
-Država u ulozi regulatora i kontrolora.
Posrednici – kvantitativno posmatrano ova grupacija učesnika je najmalobrojnija, ali
kvalitativno posmatrano posrednici kao učesnici na tržištu kapitala, zbog velikog
uticaja na obim realizacije ponude i tražnje, zauzimaju najvažnije mesto naspram
ostalih učesnika u tržišnim odnosima.
U zemljama u kojima postoji neadekvatno razvijen posrednički sektor, uprkos
značajnom nivou formirane ponude i tražnje za finansijskim sredstvima, stepen
efikasnosti tržišta kapitala je mali i neadekvatan iskazanoj ponudi i tražnji.
Ako bismo kao kriterijum podele posrednika uzeli njihovu organizaciono-finansijsku
strukturu, onda bismo sve posrednike kao učesnike tržišta kapitala mogli da svrstamo
u sledeće 3 gupe:
-Berze, kao specijalizirane institucije tržišta kapitala
-institucionalne investitore – osiguravajuća društva, penzioni fondovi i investiciona
društva
-banke i druge bankarske organizacije, kao posrednici između investitora i korisnika
kapitala.
Važno je istaknuti da se pomenuti posrednici kao učesnici na tržištu kapitala mogu
javiti u ulozi investitora, korisnika kapitala, komisionara ili čistog posrednika, ali samo
u nekoj od ovih uloga, što zavisi od stanja i ukupnih odnosa na tržištu kapitala.
Berze
Berza prestavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini
članovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja
dobiti, i mesto gde se na osnovu njihove ponude i tražnje vrši vrednovanje hov.
Drugim rečima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugoročnim finansijskim
instrumentima. Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom
inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u
trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća
pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze
donose posebna pravila.
Berze mogu biti robne, produktne, efektne i mešovite. Produktne berze su one na
kojima se vrši prodaja određenih vrsta roba kao što su poljoprivredne, industrijske i
dr. robe; na efektnim berzama se obalja promet trgovačkih efekata, odnosno hartija od
vrednosti kao što su akcije, obveznice koje emituje država, menice, valute pojedini
zemalja. Mešovite berze predstavljaju kombinaciju robnih i efektnih berzi, gde se
istovremeno trguje i robom i hartijama od vrednosti.
U svetu se pojavljuju specijalizovane robne berze koje su specijalizovane za tačno
određene robe. Tako na primer Londonska berza je poznata za obojene metale, kao i
za vunu i za pamuk, a takođe postoji i njujorška berza za vunu i pamuk. Kod nas je
posebno afirmisana produktna poljoprivredna berza u Novom Sadu koja je počela sa
radom još 1958. godine.
U SRJ donet je poseban Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim
posrednicima 1994. godine. Ovim zakonom se uređuje osnivanje i poslovanje berzi i
berzanskih posrednika. Zakonom je predviđena delatnost berzi i i utvrđuje da se na
njoj trguje žiralnim novcem, menicom, čekom, akcijama, i drugim hov, kao i devizama,
kapitalom, zlatom i dr. plemenitim metalima, robom i finansijskim derivatima. Ovim
zakonom se predviđa da se kod nas može osnovati finansijska i robna berza, s tim što
ako se trgujejednom vrstom tržišnog materijala, osniva se
specijalizovana
berza, a
kada se trguje sa više vrsta tržišnih materijala osniva se
mešovita
berza.
Berza se osniva kao akcionarsko društvo, s tim što finansijsku berzu mogu osnovati
banka, poštanska štedionica, osiguravajuće društvo, savezna država, kao i republika
članica.
Robnu berzu mogu da osnivaju pravna lica koa su registrovana za poslove proizvodnje
i prometa robe, savezna država i republika članica. Strana banka, ili neko drugo strano
pravno lice, može biti osnivač finansijske, odnosno robne berze pod uslovima
