Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru
Visokoškolska jedinica u Nišu
Smer: opšte pravo
SEMINARSKI RAD
AUTORSKO PRAVO
TEMA:
GOVORNO – POZORIŠNO I MUZIČKO DELO KAO VRSTA AUTORSKOG
DELA
Mentor: Student:
Prof
. Ljubiša Pavlović Maja Lepojević
Broj indeksa: 2-1926/11
Niš, 2012. godina
Sadrzaj
Uvod…………………………………………………………………………….……….….
2
Autorsko delo………………………………………………………………..….….……
3
Uslovi zaštite autorskog dela……………………………………………….……..
4
Vrste autorskih dela……………………………………………….………..….……..
6
Muzička dela…………………………………………………………………..……..…..
7
Govorna dela………………………………………………………………..……….……
9
Pozorišno delo……………………………………………………………………..……
10
Primer zloupotrebe autorskog prava………………………………………....
11
Zaključak…………………………………………………………………………….…..…
12
Literatura……………………………………………………………………………..……
13
Autorsko delo
Autorsko delo je duhovna tvorevina u oblasti književnosti, nauke i umetnosti i kao takvo čini
predmet subjektivnog autorskog prava. U našem Zakonu o autorskim i srodnim pravima,
autorsko delo se određuje kao originalna duhovna tvorevina autora izražena u određenoj formi,
bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, sadržinu i način
ispoljavanja kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. Zakon precizira pojam
autorskog dela nabrajanjem pojedinih vrsta autorskih dela kao što su:
Pisana dela, govorna dela, dramska, koreografska, muzička, filmska dela i dela likovne
umetnosti. Može biti zabranjeno izvođenje, prikazivanje ili izlaganje dela, koje bi bilo suprotno
dobrim običajima ili javnom poretku. Samo jedna kategorija dela ne uživa zaštitu zbog svoje
namere, a to su: zvanični državni akti – zakoni, podzakonski akti, razni propisi, podnesci i drugi
akti u upravnom ili sudskom postupku. Pravna kategorija se razvila u dva smera u pogledu
gledišta da li autorsko delo čini samo jedan element – forma (monističko shvatanje), ili su to dva
elementa – ideja (animus) i oblik izražavanja (corpus) (dualističko shvatanje).
U nasem Zakonu prihvaćeno je monističko shvatanje pa da bi autorsko delo uživalo zaštitu mora
imati određenu formu, dok sama ideja ne može uživati zaštitu. Na osnovu pravne teorije i
sudske prakse pod pojmom autorskog dela se podrazumeva tvorevina koja ima duhovni sadržaj,
određenu formu i koja je originalna. To su ujedno i uslovi zaštite autorskog dela.
3
Uslovi zaštite autorskog dela
1. Tvorevina
Delo mora biti rezultat, tj. tvorevina čovekovog, autorskog rada. Autorsko delo ne može biti
delo nekog uređaja (npr. prevođenje uz pomoć računara) iako se ovi uređaji mogu koristiti kao
pomoćna sredstva u stvaralačkom radu.
2. Duhovni sadržaj i umetnička vrednost
Autorsko delo je namenjeno komunikaciji sa intelektom i duhom drugih ljudi. U sociološkom
smislu, to je društvena tvorevina čija je funkcija da posreduje u komunikaciji između ljudi.
Komunikacija između autorskog dela i njegovih korisnika mora biti neposredna. Duhovni sadržaj
se u odnosu na vrstu autorskih dela izražava na različite načine – muzička dela putem tonova,
dok su kod likovne umetnosti to dvodimenzionalne i trodimenzionalne forme, boje itd. Naš
Zakon predviđa da autorska dela uživaju zaštitu bez obzira na umetničku, naučnu i drugu
vrednost.
3. Spoljna (izražajna forma dela)
Pravo štiti sve proizvode ljudskog duha pod uslovom da su dobili svoju izražajnu,
materijalizovanu formu. Forma je onaj element autorskog dela u kojem se duhovni sadržaj
ispoljava i postaje dostupan ljudskim čulima. Materijalizacija duhovnog sadržaja jednog dela
može biti u telesnom (npr. knjiga, skulptura, slika), ali i u bestelesnom vidu (zvuk,
elektromagnetni talas). Materijalizovana forma u kojoj je delo izraženo ne mora da bude ni
definitivna jer i nedovršena autorska dela uživaju pravnu zaštitu. Forma autorskog dela mora
biti određena, što garantuje ispunjenost zahteva za stabilnošću obilka u kome je konkretizovan
idejni sadržaj dela, a što nadalje omogućava i prepoznavanje autorskog dela i priznanje
autorskog prava, kao i mogućnost njegovog ponavljanja tj. reprodukcije.
4
4. Originalnost dela
