Privredni razvoj, privredni sistem i ekonomska politika

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA „PROF. 

RADOMIR BOJKOVIĆ“

KRUŠEVAC

SEMINARSKI RAD IZ MAKROEKONOMIJE

TEMA:

 PRIVREDNI RAZVOJ, PRIVREDNI SISTEM I 

EKONOMSKA POLITIKA

Mentor:

           Student:

STEVANOVIĆ DR. MIRJANA

           Ivić Milan

Beograd, 2014.

1

SADRŽAJ



Uvod...............................................................................................3



Privredni razvoj..............................................................................3



Privredni sistem................................................................................5



Ekonomska politika..........................................................................7



Efikasnost ekonomske politike.....................................................10



Makroekonomska efikasnost i stabilnost.......................................12



Zaključak............................................................................................11



Literatura............................................................................................12

2

dinamiku rasta proizvodnje, ali ne pokazuju na pravu meru ekonomskog 
napredovanja.

-

Per capita pokazatelji ukazuju na dostignuti prosečni

privredni rast

 – 

per capita privredni rast. Ovde se posmtraju promene u obimu nacionalne 
proizvodnje naspram promena u broju stanovnika, kao i promena u broju 
zaposlenih. Tako su u upotrebi bruto domaći proizvod po stanovniku i 
bruto   domaći   proizvod   po   zaposlenom,   kao   najčešći   pokazatelji 
ostvarenog privrednog rasta. Mereno tim indikatorom, stanje nacionalne 
ekonomije, posmatrano u dugom roku, može se označiti kao:



stanje ekonomskog napredovanja – 

ukoliko je brži rast nacionalne proizvodnje 

od rasta stanovništva.



stanje ekonomske stagnacije –  

ukoliko je rast nacionalne proizvodnje jednak 

rast stanovništva.



stanje ekonomskog nazadovanja

   - ukoliko je privredni rast sporiji od rasta 

stanovništva.

b)

Strukturne   promene  

(kvalitativna   komponenta   privrednog   razvoja).   Za 

razliku   od   privrednog   rasta,   mogu   se   uočiti   samo   u   dužem   vremenskom 
periodu (od dve decenije do jednog veka). Privredni razvoj se kao složen 
ekonomski fenomen, ne može izraziti jednim sintetičkim pokazateljem, pa je 
uobičajeno korišćenje više kvalitativnih idikatora:



stopa nezaposlenosti



osnovni proizvodni fondovi po stanovniku



stopa investicija



ućešće poljoprivrednog i industrijskog stanovništva u ukupnom stanovništvu



struktura spoljne trgovine



učešće vrednosti usluga u BDP i dr.

Privrednog   razvoja   nema   ukoliko   privredni   rast   nije   praćen   odredjenim 
kvalitativnim promenama.

Stabilan privredni razvoj je   važna je predpostavka lakšeg rešavanja centralnog 
ekonomskog zadatka u svakoj zajednici, odnosno u većem stepenu zadovoljenje 
rastućih potreba ljudi upotrebom uvek ograničenih resursa. 

Privredni rast je dugotrajan i spor proces. Uz prosečan rast od 1% godišnje treba 
da protekne 70 god.kako bi se duplirao iznos dohodka po stanovniku. Kretanja 
stope privrednog rasta u dužem vremenskom intervalu pruža indikacije o kvalitetu 
ostvarenog povećanja proizvodnje. Kvalitetni privredni rast treba da bude dostoja 
i samoodrživ, kao i postojanje mehanizama za eliminisanje proizvodnje koja nije 
ekonomski efikasna.

4

2. PRIVREDNI SISTEM

            Privredni sistem je skup mehanizama i insitucija za donošenje i implementaciju 
odluka koje se tiču proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje u jednoj zemljiu 
određenom vremenskom periodu. Privredni sistem se određuje kao način na koji se 
društvo organizuje, da na osnovu: primarnih faktora proizvodnje (prirodni, ljudski, 
proizvodni resursi, veličina zemlje i geografski položaj i dostignuti stepen društveno-
ekonomske razvijenosti), ključnih socijalno-istorijskih faktora (stanovništvo, kultura i 
etički sistem vrednosti) i međusobno povezanih aktivnih elemenata: oblika svojine, 
tipova radnih odnosa, načini upravljanja, odgovori na ključna pitanja: šta, kako, gde, kada 
i za koga proizvoditi?

Efikasnost privrednog sistema zavisi od prirode delovanja, kvaliteta kombinovanja i 
nivoa jedinstava usposavljenog izmedju njegovih glavnih konstitutivnih elemenata. 
Privredni sistem čine sledeći osnovni delovi:

-

državni organi (parlament i vlada sa ministarstvima) koji regulišu 
ostvarivanje privredne aktivnosti,

-

preduzeća različitog oblika vlasništva, koja obavljaju odredjenu 
proizvodnu ili uslužnu delatnost,

-

poslovne banke preko kojih se izvršavaju plaćanja i naplate, po različitim 
osnovama,

-

osiguravajuća društva koja se bave osiguranjem imovine preduzeća, 
zaposlenih radnika, robe itd.,

-

carinarnice sa mrežomcarinskih ispostava, sa zadatkom carinjenja robe u 
izvozu i uvozu

-

domaćinstva, kao osnovna potrošačka jedinica, itd. 

Ekonomske institucije – 

različiti oblici regulacije privrede kojima se 

ustanovljava njeno funkcionisanje.

Određuju se kao relativno trajni i pravno regulisani odnosi između ljudi koji imaju za cilj 
da obezbede vršenje neke delatnosti, zbog čega se formira organizacija. Postoje: 

5