VIDEO
AUDIO
Najavna špica + naslov
1. Scena: Grad Obrenovac, vojna kasarna
“Bora Markovic“, ulazna kapija, portirnica,
dva vojnika, upravna zgrada kasarne, zelene
povrsine presečene putevima za kola, šator
UNICEF-a, kanapi sa rasirenom robom..
DT- daleki total (više od 200m)
T- total (20-30m)
KP – krupni plan
D – detalji (šatori, roba na sušilima, vojnički
kreveti, ćebad na kutijama, mali radio na
prozoru)
KP/D – smenjivanje blic kadrova u stop kadar
EKSTERIJER DAN
Muzika u prvom planu, kao kreativna
nadogradnja. Kreće najava, muzika se
stišava, ali je i dalje prisutna.
OFF: Mnogi građani Srbije maj 2014. godine
pamtiće po jednom jedinom velikom
događaju koji je trajno izmenio njihovu
zemlju, ali i živote svih njenih građana.
Velike poplave kakve nismo imali
zabeležene u istoriji naše zemlje odnele su
živote, sela, gradove, polja, useve, kuće,
infrastukturu…
Kratka pauza (muzika 3-5 sekundi)
OFF: Grad Obrenovac, čije su kuće i zgrade
bile poplavljene preko krova, posle četiri
meseca, čini se da živi stari život. Međutim,
iako su ulice očišćene i otpad odnet, njegovi
stanari su trajno izmenjeni jer njihove kuće,
njihovi životi više nisu na istoj adresi.
Kasarna “Bora Marković”, privremeno
svratište mnogih unesrećenih duša, onih koji
su se vratili u Obrenovac, ali ne da žive u
svojim kućama, već u zajedničkim
spavaonicama, gde će prinuđeni životnim
okolnostima upoznati nove komšije. Ovde,
nakon četiri meseca, i dalje u sećanjima
proživljavaju svoje strašne priče...
2. Scena: Klupa ispred naseljene zgrade
kasarne
OFF: “Voda je došla u 8 ujutro, mi smo bili u
kući i sećam se da je veoma brzo, za svega
deset minuta ona bila već dva metra. Trčali
Subjekt: Miljac Zora
OP-opšti plan
SP-srednji pan
KP-krupni plan
D-detalji (oči, ruke)
EKSTERIJER DAN
smo, spašavali stvari, nismo mogli da
shvatimo šta nam se događa. Noge su mi bile
mokre, prolazilo mi je kroz glavu da ću njih i
moći da osušim, ali svoje stvari, svoju muku,
kako ću…Ali voda je neprestano nadolazila i
veoma brzo, za tren oka, bila je visoka šest
metara i kuća se više i nije videla. Spasili su
nas čamcem, odvezli u osnovnu školu
„Jefimija“ pa u Barič, a onda nas je vojska
odvezla na sajam pa na kraju ovde gde smo
dva meseca. Kao da je juče bilo kad sam
napustila svoje ognjište, pobegla sa ratišta iz
Bosne i došla ovde. Prvo smo tad ostali bez
ičega, a sad nas je opet ista nesreća zadesila.
Muž mi je gluhonem, on ne radi i nema
primanja, moj sin je isto nezaposlen. Kuća
koju smo kupili nema kupoprodajni ugovor i
sada nam je ne priznaju. Stanje u njoj je
užasno, krov je ulegao, plafon nam je otpao,
zidovi su ispucali. Da bar imamo neka
primanja pa da krenemo od nečeg. Ni prvi
put pomoć nismo dobili, ali bili smo mlađi,
nekako se i dalo, kako sada, ceo život mi je
prošao, snage nemam, a moja stečena muka
otišla je sa vodom. “
3. Scena: Stepenište ispred naseljene zgrade
kasarne
Subjekt:
OP-opšti plan
KP-krupni plan
D-detalji (oči)
KP/D- smenjivanje blic kadrova u stop-kadar.
OFF: “ Živimo u opštinskim stanovima,
komšije i ja delimo dvorište. Taj dan kad je
ujutro naišla voda, ja sam bila sama u kući sa
sinom. Nemam reči kojim bih mogla da
opišem taj užas. Nismo znali šta da činimo,
sve komšije su se okupile, mogli smo samo
zajedno da čekamo pomoć. Odmah u toku
dana su nas evakuisali prvo na sajam gde
smo samo prenoćili, zatim na Avalu, a nakon
toga, od 10. juna ovde smo, gde su uslovi
najgori. Ovde sam sa mužem, za sina sam se
izborila pošto je četvrta godina srednje škole
da ga prebacimo u studentski dom. Šanse da
se vratimo svojoj kući su nikakve, ja sam
