BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
BEOGRAD
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
PREDMET
:FINANSIJSKA TRŽIŠTA
TEMA
:
TRŽIŠTE AKCIJA
Mentor: Student:
SADRŽAJ
UVOD…………………………………………………………………………….......1
POJAM I NASTANAK AKCIJSKOG KAPITALA................................................2
OSNOVNA OBELEŽJA PRIMARNOG TRŽIŠTA AKCIJA I AKCIJSKOG
KAPITALA.................................................................................................................3-4
VRSTE AKCIJA........................................................................................................4-6
SEKUNDARNO TRŽIŠTE AKCIJA......................................................................6-7
BERZE.......................................................................................................................7-9
PROCENA VREDNOSTI AKCIJA.......................................................................9-10
FAKTORI KOJI UTIČU NA CENU AKCIJA.....................................................10-11
HARTIJE OD VREDNOSTI..................................................................................12
ZAKLJUČAK..........................................................................................................13-14
LITERATURA…………………………………………………………………….15
UVOD
Udruživanjem kapitala manje ili veće grupe individualnih privatnika u jedinstven kapital
nastaje akcijski kapital. On se formira kupovinom akcija koje predstavljaju pravne
potvrde o suvlasništvu u nekom akcionarskom preduzeću kao i osnovu za učešće u
raspodeli profita koje to akcionarsko društvo svojim poslovanjem ostvari. Značajne kao i
interesantne novine i promene, unosi u kapitalističku privredu, kao i u ekonomske odnose
kapitalističkog društva ovakav način formiranja akcijskog kapitala koji dovodi do novog i
posebnog organizacionog oblika preduzeća. Prva novina se može videti u mogućnostima
povećanja ovog oblika kapitala. Ukoliko je u pitanju individualni kapital, isti se može
uvećati u zavisnosti od prisvajanja jednog njegovog dela, odnosno od akumulacije jednog
dela ostvarenog profita. Mogućnosti i ograničenja za uvećanje ovakve vrste kapitala
definisana su sopstvenim akumulacionim potencijalom i iz tog razloga proces uvećanja
individualnog kapitala je dug i postepen, a u pojedinim uslovima ovakav kapital je i
nedovoljan. Pojavom akcijskog kapitala opadaju ograničenja koja postoje sa
individualnim kapitalom. Mogućnosti i osnova za povećanje akcijskog kapitala se vide u
tome da akcijski kapital predstavlja slobodni novčani kapital u celoj privredi i to bez
obzira o kojim iznosima se radi. To znači da se preko formiranja i povećanja akcijskog
kapitala ostvaruje brz, kao i na dobrovoljnoj osnovi zasnovan proces centralizacije
kapitala.
Iznos akcijskog kapitala moze da se formira i uvećava prema potrebama koje se javljaju u
vezi sa primenom tehnološkog i tehničkog progresa. Vrlo važan trenutak pojave
akcijskog kapitala je da on ima privilegije u pogledu dobijanja kredita. Zna se da kredit
ima važnu ulogu u reprodukciji svakog privatnog preduzeća. Mogućnost dobijanja
kredita kao i uslovi dobijanja kredita često imaju presudan značaj na razvoj preduzeća, na
tehniku ili rekonstrukciju preduzeća, ili jednom rečju na sposobnost preduzeća da poveća
produktivnost rada, kao i na konkuretnost na tržištu. Na taj način gledano, prednosti u
dobijanju kredita su veoma značajne kod akcionarskih društva. Akcijski kapital ima
prednost i u zahtevu za kreditom kod banaka, zbog sigurnosti plasmana kredita koji je
garantovan kapitalom akcionarskog preduzeća. Takođe, mogućnost vraćanja kredita nije
ograničena poslovnim uspehom preduzeća, već se kredit može vratiti uvećanjem
akcijskog kapitala u situaciji kada preduzeće nema dovoljno sopstvenih sredstava. Pored
ovih prednosti koje kapital daje privatnim preduzećima, a usled posebnog načina
formiranja kao i mogućnosti povećanja, ističu se i promene koje akcijski kapital unosi u
funkciju i položaj industrijskog kapitala.
Pojava akcijskog kapitala donosi promene u funkciji upravljanja. Funkcija upravljanja se
pretvara u profesionalnu funkciju kojom se upravlja proizvodnjom od strane
profensionalih menadžera.
2
OSNOVNA OBELEŽJA PRIMARNOG TRŽIŠTA AKCIJA I AKCIJSKOG
KAPITALA
Osnovna obeležja tržišta akcija
- Tržište akcija omogućava deficitarnim preduzećima da
na brz način povoljno obezbedi sredstva za poslovanje. Kao zamenu za ta sredstva
preduzeća ili kompanije ustupaju vlasnička prava, novčani tok u obliku dividende. Kao
izvor finansiranja koriste se i akcije. Obične akcije su svojinske hartije od vrednosti koje
predstavljaju vlasnički udeo u preduzeću. Za razliku od obveznica koje imaju unapred
poznat prinos u obliku kamate, akcije svome vlasniku ne obezbeđuju unapred poznat
prinos.
Akcije simbolizuju vlasništvo nad: 1 Određenim delom kapitala; 2 Određenim delom
imovine. Na osnovu ovoga razlukujemo akcionarska i suvlasnička društva.
Akcionarska društva su društva kod kojih je upisana u registar veličina akcionarsko-
osnivačkog kapitala uplaćenog od strane akcionara, a ostala imovina je vlasništvo
akcionarskog društva.
Suvlasnička društva su društva kod kojih je imovina upisana u registar svakog od
suvlasnika, bez obzira na način i oblik tog učešća. To znači da suvlasništvo nije samo
upisani kapital, već može biti i unošenje određene imovine (kao što je zemljište, patenti,
tehnologija itd) ili prava (pravo na dividendu, pravo na rentu itd) u to društvo.
Suvlasnička druptva su karakteristična za javna preduzeća, rudnike ili neke druge
institucije koje koriste zemljišnu rentu i prirodna javna dobra, kao i bogatstva.
Osnivanje akcionarskih društva se ostvaruje plasmanom i emisijom akcija. Osnivačke
akcije su prve emitovane akcije i samo se kod njih prodajna vrednost poklapa sa
nominalnom vrednošću. Svaka nova emisija se vrši radi povećanja osnivačkog kapitala, i
te akcije se nazivaju novim akcijama. Nove akcije se prodaju po ceni koja je veća od
nominalne vrednosti. Razlika između nominalne i prodajne vrednosti naziva se kapitalni
višak i on se uplaćuje u fond akcionarskog društva.
Osnovna obeležja akcija
– kod vlasničkih akcija eitenti nizu obavezne da plaćaju
dividendu. Ona je promenjljiva, zavisi od poslovanja kao i odluka skupštine akcionara,
dok kod dugovnih obveznica emitenti vrše isplatu glavnice i kamate bez obzira na
poslovni rezultat. Obveznice imaju niži nivo rizika, pa samim tim i niži prinos, a akcije
imaju veći rizik, pa samim tim i veći prinos. Takođe treba reći da prihod istrumenata
akcijskog kapitala čine dividenda i kapitalna dobit koja predstavlja razliku između tržišne
cene akcije i cene akcije po kojoj je vlasnik kupio akciju. Vlasnici akcija imaju pravo
glasa, i to izbor odbora direktora i vlasništvo nad emitentom, a vlasnici istrumenata duga
nemaju ni pravo glasa, ni pravo vlasništva nad emitentima. U slučaju ako kompanija
bankrotiraprava vlasnika obveznica na aktivu su starija, nego prava vlasnika akcija.
Sekundarno tržište akcija je najstože regulisano i o njemu se izveštava na svim tržištima
hartija od vrednosti.
Elementi akcijskog kapitala
– atraktivne i unosne finansijske istrumente predstavljaju
akcije i koriste se širom sveta, a u našoj zemlji dobijaju na značaju u tranzicionom
periodu.
3
Elementi akcijskog kapitala su : 1 Nominalna vrednost emitovnih akcija, 2 Kapitalna
dobit, 3 Zadržani profit
