potrebno je da sagledamo i utvrdimo bazične biznis ciljeve kojim se u svakodnemnom
polsovcanju rukovode menadžeri u svom ponašanju. Na osnovu definisanih poslovno
menadžerskih ciljeva vrednujemo i ocenjujemo finasijske performanse agrobiznis firme,
odluke menadžera, njihove domete i efekte.

Cilj se izražava kao funkcija korisnosti koja sadrži tri elementa

1. PROFITABILNOST
2. RIZIK
3. LIKVIDNOST

Bazična pretpostavka mikro-ekonomije jeste da ova tri kriterijuma, uzeta skupa,

određuju ukupnu dobrobit donosilaca poslovnih odluka u firmi. Informacioni sistemi u
agrobiznisu su tako skrojeni i koriste se da izveštavaju menadžment agrobiznis firme o
poslovnim performansama iskazanim kroz izraze likvidnosti, rizika i rentabilnosti. Karoz
primenu ovih fundamentalnih menadžerskih kriterijuma procenjujemo i vrednujemo
odluke o finasijskim investicijama, angažovanju i korišćenju internih i eksternih izvora
finasiranja, stopi rasta firme, strukturi kapitala. Takođe se koriste za procenu delovanja
finasijskih tržišta i intermedijarnih finasijskih institucija.

1.1. Identifikacija menadžerskih ciljeva u agrobiznisu

Identifikacija ciljeva vodi ka razvoju sistema mera i merila stepena ostvarenja

prethodno definisanih ciljeva. Na toj osnovi se kreiraju analitičke procedure kojima se
biznis planovi i očekivanja povezuju u skladnu i harmoničnu celinu, u odnosu na merila i
biznis ciljeve. Koristi koje agrobiznis menadžeri imaju od identifikacije ciljeva su
poboljšano razumevanje i poimanje poslovnih ciljeva, istorijskih poslovnih rezultata i
bolje buduće biznis planove.

Pojedinci pre svega imaju lične ciljeve. Otuda proističu teškoće sa kojima se u

Suočavaju finasijski analitičari u procesu formiranja sistema mera performansi koji mora
biti tako dizajniran da u potpunosti obuhvati sve jedinstvene karakteristike, ljudske
aspiracije, ambicije i stremljenja svakog finasijskog menadžera i agrobiznisa koji void.
Takođe dolazimo do zaključka da nije moguće dizajnirati multiple hijerarhijski ustiojene
ciljeve izrazene i merene kroz jednu jedinstvenu unificiranu meru.

Umesto toga treba težiti ka uravnoteženom srednjem pristupu koji odslikava

višestuke ciljeve maksimiziranja profita, minimiziranja rizika i održavanja likvidnosti.

Berry, P.J., Hopkin, J.A., Baker, C.B., Financial Managment in Agriculture, 1998. Danville, Illinos: The

Interstate Printers & Publishers., str.13.