MEGATREND UNIVERZITET
BAČKA TOPOLA
SEMINARSKI RAD
PREDMET:
Agroekologija i zaštita životne sredine
TEMA:
Zaga
đ
ivanje vazduha i mere zaštite
Profesor: Student:
Prof.dr. Nenad Đurić
Renata Rokvic-4058/14-IV
SADRŽAJ:
1. Vazduh i sastav vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
2. Izvori zagađivanja vazduha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2-4
3. Posledice zagađenja vazduha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
3.1 Kisele kiše. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
3.2 Efekat staklene bašte i globalno zagrevanje. . . . . . . . . . . . . 6
3.3 Oštećenje ozonskog omotača. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
4. Kjoto protokol. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
5. Zdravstveni efekti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
6. Uzroci zagađenja vazduha u Republici Srbiji. . . . . . . . . . . . . . 10
7. Mere zaštite od zagađivanja vazduha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11-12
8. Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA
Zagađenje vazduha može poticati iz prirodnih i antropogenih izvora. Pod uticajem
zagađivača, vazduh dobija neprijatan miris, menja boju i prirodni sastav, jer gubi
kiseonik.
Prirodni izvori
zagađenja vazduha su:
prašina iz prirodnih izvora - najčešće sa velikih ogoljenih površina sa malo ili
potpuno bez vegetacije (peščane oluje),
metan - emitovan tokom digestije hrane od strane životoinja (preživari),
radon - gas iz prirodnih radioaktivnih oblasti,
dim i ugljen-monoksid (CO) - nastali tokom šumskih požara,
vulkanska aktivnost - tokom koje se produkuju sumpor i njegovi oksidi, hlor i
čestice pepela,
kosmička prašina
slana isparenja iz okeana.
Antropogeni izvori
zagađenja vazduha su:
čestice prašine, čađi, dima i otrovnih gasova koje ispuštaju fabrički dimnjaci i
motorna vozila,
energetska postrojenja, čiji se rad zasniva na sagorevanju fosilnih goriva,
kontrolisano spaljivenje, koje se koristi u poljoprivredi i šumarstvu,
izduvni gasovi iz motornih i drugih vozila i prevoznih sredstava,
sagorevanje drveta, požari i slični akcidenti,
rafinerije nafte, energetska i sva druga industrijska postrojenja,
različite hemikalije koje se u vidu prašine ili gorenjem šire u okolni vazduh,
komponente boja, lakova za kosu, aerosoli iz sprejeva i drugi rastvarači,
deponije smeća sa kojih se izdvaja deponijski gas, metan i neprijatni mirisi,
vojne aktivnosti, kao što su probe nuklearnog naoružanja, toksičnih gasova
(bojni otrovi), rakete i slično.
rashladni uređaji koji sadrže visoko isparljive freone (iako je Montrealskim
protokolom upotreba freona smanjena, njihov štetan uticaj po atmosferu se ne
može zanemariti jer su to jedninjenja koja imaju veliku reaktivnost i dug život u
atmosferi).
2
Saobraćaj i industrija su osnovni izvori zagađenja. Tokom sagorevanja različitih
oblika goriva u motorima ili fabrikama , osim oslobađanja energije ispušta se i velika
količina štetnih materija, kao što su: ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid,
oksidi azota, pepeo i čađ. Ljudi zagađuju vazduh na mnogo načina: paljenjem šuma
radi dobijanja poljoprivrednog zemljišta, vožnjom automobila, aviona, radom u
fabrikama, sagorevanjem ogreva u domaćinstvima... U osnovi gotovo svih oblika
aerozagađivanja je potreba čoveka za energijom koja se dobija na račun sagorevanja
drveta, nafte, uglja ili prirodnog gasa
.
Kada jednom dospeju u atmosferu, gasovi
oslobođeni tokom sagorevanja fosilnih goriva stupaju u različite hemijske reakcije, pri
čemu nastaju mnoga opasna jedinjenja. Takve su sumporna i azotna kiselina , od
kojih nastaju prave kisele kiše , koje padaju na zemlju i ulaze u ciklus kruženja vode
u prirodi. Ove kisele kiše uništavaju šume na velikim prostranstvima, ulaze u reke i
jezera, gde ubijaju ribe i mnoge druge životinje.
Ugljen monoksid(CO)
je veoma otrovan gas bez boje, mirisa i ukusa. Ovaj gas
nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncentracija od 1% CO u
vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksičan u visokim koncentracijama i
indirektno doprinosi globalnom zagorevanju kao prekursor ozona. Emisije potiču
uglavnom od saobraćaja.
Sumpor dioksid(SO
2
)
emisija SO
2
jedinjena drastično je veća u zimskom, nego u
letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Emitovane kisele supstance kao
što su SO
2
i azot dioksid (NO
2
) u atmosferi se mogu zadržati i do nekoliko dana de se
preobražuju u slufurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO
2
i NO
2
i njihovi
reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na površinu zemlje i
površinskih voda gde uzrokuju zakišeljavanje sredine.
3
