УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНО ИНДУСТРИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ
ПРЕДМЕТ:
ИНДУСТРИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ
ТЕМА:
НАЈПОЗНАТИЈИ МЕНА
Џ
ЕРИ У
ИНДУСТРИЈИ
ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ:
МИЛАН ЂУРИЧИЋ ТИЈАНА МАСЛАК
22/2011
Kрагујевац
децембар,2013
1
Садржај
Увод................................................................................................................................................3
Стивен Пол Џобс..........................................................................................................................4
Henry Ford......................................................................................................................................8
William C. Durant.........................................................................................................................11
Бил Гејтс.......................................................................................................................................13
Закључак......................................................................................................................................14
Литература...................................................................................................................................15
2
Стивен Пол Џобс (1955-2011)
Стивен Пол Џобс (енгл. Steven Paul Jobs; Сан Франциско, 24. фебруар 1955 — Пало Алто,
5. октобар 2011) је био један од оснивача и главни руководилац Епла. Такође је био једно
време руководилац Пиксара све док није био продат Дизнију.[1] Такође је један од
највећих деоничара Дизнија и члан Дизнијеве управе. Сматран је једном од водећих
личности у индустрији рачунара и забаве.
Заједно са суоснивачем Епла Стивом Вознијаком допринео је ширењу популарности
личних рачунара у касним седамдесетим годинама 20. века. Почетком осамдесетих, Џобс
је први уочио комерцијални потенцијал графичког корисничког окружења и миша.[2]
Након што је изгубио контролу у управи Епла 1985, Џобс је основао фирму Некст (енгл.
NeXT), која се бавила рачунарским платформама специјализованим за високо образовање
и пословну примену. Када је 1997. Епл купио Некст, Џобс се вратио у предузеће које је
основао да би обављао функцију генералног директора све до повлачења и смрти 2011.
године.
Стив Џобс је рођен у Сан Франциску од мајке Американке и оца Сиријца, тада студената.
Недељу дана по рођењу дат је на усвајање. Усвојио га је брачни пар Џобс, и дао му име
Стив Пол Џобс. Његови биолошки родитељи су се касније венчали и добили кћерку Мону
Симпсон, списатељицу, коју је Џобс упознао тек кад је одрастао. Брак његових биолошких
родитеља се касније распао. Џoбсoви стaрaтeљи Пoл и Клaрa Џoбс, кoд кojих je дoшao кao
нoвoрoђeнчe нaзвaли су гa Стивeн Пoл. Oтaц je биo мeхaничaр зaпoслeн у кoмпaниjи кoja
прaви лaсeрe, дoк je мajкa рaдилa кao рaчунoвoђa. Пoл гa je нaучиo кaкo сe рaди сa aлaтoм,
a сa сeдaм гoдинa Џoбс сe зaљубиo у eлeктрoнику. Дoк je зaвршaвao срeдњу шкoлу у
Купeртину, Кaлифoрниja, oдлaзиo je у oближњe мeстo Пaлo Aлтo, у сeдиштe кoмпaниje
ХП (Хewлeтт-Пaцкaрд) гдe je слушao прeдaвaњa.
Пaлo Aлтo, кao и Купeртинo и joш мнoштвo грaдићa у jужнoм дeлу зaливa Сaн Фрaнцискo
припaдajу Силициjумскoj дoлини кoja je у пoслeдњих тридeсeтaк гoдинa дoживeлa
нeвeрoвaтaн рaзвoj. Maдa су мeстaшцa и сa дoлaскoм ИT гигaнaтa кao штo су ХП, Гooглe,
Цисцo и Oрaцлe oстaлa мaлa – углaвнoм имajу oкo 50.000 или 60.000 стaнoвникa –
дoживeлa су фaнтaстичaн рaзвoj: имajу изузeтну стoпу висoкooбрaзoвaних стaнoвникa и
фaнтaстичaн прoсeк плaтa.
4
Џoбс je тoкoм срeдњoшкoлскoг рaспустa пoчeo дa рaди у ХП-у гдe je упoзнao нeкoликo
гoдинa стaриjeг Стивa Вoзњaкa, чoвeкa сa кojим je убрзo ушao у кoмпjутeрски бизнис.
Вoзњaк je у тo врeмe биo свeжe исписaн сa Кaлифoрниjскoг унивeрзитeтa у Бeрклиjу и
мaниjaчки je прaвиo прeтeчe дaнaшњих гeџeтa, a прeмa рeчимa Џoбсa, тo je први чoвeк
кoгa je упoзнao a дa сe бoљe oд њeгa рaзумeo у eлeктрoнику. Недуго затим ту се и запослио
и радио заједно са Стивом Вознијаком као сезонски радник током лета. Године 1972, Џобс
је матурирао у средњој школи и пријавио се на колеџ Рид у Портланду. Иако је напустио
редовно школовање, након првог семестра наставио је да слуша поједина предавања као
што је, између осталог, калиграфија. „Да нисам био присутан на управо том предавању,
Мак никад не би имао вишеструке словне типове и пропорционално постављене фонтове“,
изјавио је Џобс.[3]
У јесен 1974, Џобс се вратио у Калифорнију и почео да присуствује састанцима
рачунарског клуба Хомбру, заједно са Стивом Вознијаком. Запослио се као техничар у
Атарију, произвођача познатих видео игара, са намером да скупи новац за пут у Индију
ради духовног уздизања. Једно време, Џобс је путовао по Индији у потрази за духовним
просветљењем. У Америку се вратио, са обријаном главом и традиционалном индијском
одеждом. Вратио се на свој стари посао у Атарију где му је поверен задатак да направи
штампану плочу за игрицу Брејкаут (Breakout). Према Нолану Бушелу, оснивачу Атарија,
Атари је нудио 100 долара по чипу мање. Џобс је показивао мало интересовање и знање о
штампаној плочи и договорио се са Вознијаком да поделе зараду уколико Вознијак успе
да смањи број чипова на плочи. На изненађење Атарија, Вознијак је успео да смањи број
чипова за 50, нацрт је био тако узан да се није могао умножити на на производној траци.
Тада је Џобс рекао Вознијаку да му је Атари дао свега 700 долара (уместо 5000 долара
колико је стварно добио) и да је Вознијаков део свега 350 долара.
Када је 21-годишњи Џобс видео рачунар који је Вознијак направио за себе, убедио га је да
му помаже кад је основао предузеће које је продавало тај рачунар. Епл компјутер (енгл.
Apple Computer Co.) основан је као ортачка фирма 1. априла 1976. године. Први лични
рачунар којег су њих двојица продавали био је Apple I, по цени од 666,66 долара, број који
се Вознијак смислио јер је волео понављање цифара. Његов наследник, Apple II, био је
представљен наредне године и постигао је огроман успех, претварајући Епл у битног
играча на новорођеном тржишту личних
рачунара. У децембру 1980, са успешним
5
