Висока школа струковних студија за образовање васпитача
Кикинда
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Култура говора
Тема: Развој књижевног језика код Срба
Ментор: Тамара Грујић
Име и презиме студента: Јелена Гедошев
Место: Кикинда,школске 2011/2011. год.
САДРЖАЈ
Увод.................................................................................................................................3
Од старословенског ка српскословенском
језику.......................................................4
Писма нашег језика у прошлости и
данас...................................................................6
Рускословенски
језик.....................................................................................................7
Славеносрпски језик.........................................................................................8
Књига и
писменост.........................................................................................................9
Реформатско дело Вука Стефановића
Караџића.......................................................10
Вукова
реформа.............................................................................................................11
Закључак.........................................................................................................................1
2
Литература......................................................................................................................
13
2
је настао најстарији српски књижевни језик,познат у науци као
старословенски у српској редакцији (или српскословенски језик). Тим
књижевним језиком писана су црквена и световна дела од краја ХII
века (из кога је времена чувено Мирослављево јеванђеље), па све до
прве половине ХVIII века.Народни језик је постепено улазио у
књижевност.
Српски књижевни језик је говорни и писани језик којим се чланови
српске језичке заједнице служе у свакодневном општењу,у
разговору,школи,у публицистици – у култури уопште,а који је
заснован на утврђеним језичким правилима која обухватају
фонетику,морфологију и синтаксу. Та правила чине норму
књижевног језика. Књижевни језик представља велику културну
тековину,чије је стварање започео,и у великој мери завршио,Вук
Стефановић Карацић.
4
Од старословенског ка српскословенском језику
Мукотрпан посао солунске браће Ћирила и Методија на стварању
првог словенског књижевног језика, а самим тим и њиховог првог
писма, финализован је одласком ових просвећених Грка у мисију
ширења хришћанства међу моравским Словенима. Одговорна
дужност поверена је била искусним мисионарима који су,
истовремено, познавали и говор Словена из околине Солуна. При
превођењу неминован је био и продор грчке лексике за појмове које
Словени нису имали, као и сложенијих грчких синтаксичких
конструкција. Превођење богослужбених књига већ је било завршено
у Византији, а мисија је на северозападу почела 863. године, те се она
узима као година почетка словенске писмености.
Први књижевни језик који су Срби користили био је, дакле,
старословенски заједнички књижевни језик за све Словене у периоду
од IX до XI века.
Старословенски језик је био искључиво језик писане
комуникације, богослужбеног карактера, којим нико није говорио
(мада су се текстови црквених књига гласно читали и појали), али
који се нити граматички нити лексички није исувише разликовао од
тадашњих народних говора српских.
Најзначајнији споменик овога језика са српских штокавских
простора је
Маријино јеванђеље
,(глагољица) написано најкасније
почетком XI века.
5
