1. Šta je to geotermski stupanj?
Od neutralnogsloja prema unutrasnjosti zemlje, temperatura raste sa dubinom. Prosecno za svaka 33m
temperatura raste za 1
o
C,To nastajanje se naziva geometrijski stupanj.
2. Kakvi su to anizotropni minerali?
U istim pravcima imaju iste osobine, a promenom pravca osobine se menjaju.
3. Koji minerali se nalaze na drugom, petom i devetom mestu u Mosovoj skali (nazivi i formule):
2.So (NaCl)i gips (CaSO
4
*2H
2
O)
5.Apatit (Ca
5
ClF(PO
4
)
3
)
9.Korund (Al
2
O
3
)
4. Kakvu kristalnu strukturu imaju olivin, pirokseni, amfiboli, feldspati i kvarc?
Nezosilikati (ortosilikati) slobodni tetraedri – olivin
Inosilikati (lančasto povezivanje) Jednostruki lanac – pirokseni Dvostruki lanac – amfiboli.
Tektosilikati (prostorna rešetka) – kvarc, feldspati.
5. Hidroksidi, nazivi i formule:
Boksit Al
2
O
3
• xH
2
O
Limonit, Getit, Turgit, Limnit Fe
2
O
3
• xH
2
O
Opal SiO
2
• xH
2
O
6. Nabrojati površinske magmatske stene:
Riolit, Tracit, Andezit, Bazalt, Dacit, Granit, Porfir
7. Faze u nastanku sedimentnih stena :
Raspadanje
Transport produkata raspadanja
Sedimentacija ili taloženje
Litifikacija i dijageneza (očvršćavanje)
8. Hidroliza kao oblik hemijskog raspadanja (napisati hemijsku jednačinu):
Hidroliza je najvažniji oblik hemijskog raspadanja, voda deluje u disociranom obliku kao H+ i OH
-.
2KAlSi
3
O
8
+ 3H
2
O = H
4
Al
2
Si
2
O
9
+ 2KOH + 4SiO
2
Ortoklas Kaolinit – glineni mineral
Proces se sastoji iz tri faze: dealkalizacije, desilikatizacije i kalonizacije
9. Vrste metamorfizma:
1.KONTAKTNI
2. REGIONALNI
3. DINAMOMETAMORFIZAM
4. ULTRAMETAMORFIZAM
5. METAMORFIZAM TONJENJA
6. METASOMATOZA
10. Mineraloški sastav gnajsa:
Kvarc, feldspati, liskuni, bojeni sastojci
11. Unutrašnji sastav Zemlje i podela na geosfere (Goldšmitova podela):
a.) Spoljasnji omotac ( Litosfera)
b.) Eklogitni omotac
c.) Srednja sfera
d.) Zemljino jezgro ( Centrosfera)
12. Metode za određivanje gustine minerala:
Pomocu piknometra, pomocu menzure, pomocu morove vage, pomocu gustih tecnosti.
13. Šta je to cepljivost i kakva može biti (primeri):
-Cepljivost je osobina kristalnih minerala da se pod dejstvom pritiska ili udara cepaju ili rastavljaju na
manje delove glatkih i ravnih površina
-Cepljivost je posledica specifičnog rasporeda atoma u kristalnoj rešetki minerala
Savršena cepljivost u jednom pravcu kod liskuna - biotita
Cepljivost u dva pravca kod feldspata
Cepljivost u tri pravca kod kalcita
14. Feldspati, nazivi i formule:
ORTOKLASI: -Mikroklin KAlSi
3
O
8
-Sanidin Na,KAlSi
3
O
8
PLAGIOKLASI: -Albit NaAlSi
3
O
8
-Oligoklas
-Andezin
-Labrador
-Bitovnit
-Anortit CaAl
2
Si
2
O
8
15. Nabrojati grupe glinenih minerala:
Grupa kaolinita
Grupa ilita
Grupa montmorilonita
(smektiti)
16. Koje magmatske stene spadaju u neutralne:
Granodiorit, Diorit, Kersantit, Dacit, Andezit, Kvarcdiorit
17. Oblici pojavljivanja dubinskih magmatskih stena:
Batolit - veliko intruzivno telo, nepravilnog oblika na velikim dubinama zauzima hiljade kvadrtanih
kilometara.
Lakolit – zvonasta, pečurkasta intruzivna forma. Nastaje kada se manja količina magme probije kroz seriju
slojeva i uzdigne slojeve iznad sebe. Manji je od batolita, dugačak oko nekoliko km.
Nek – grotlo nekadašnjeg vulkana ispunjeno čvrstim eruptivom.
Sil – intruzivna masa koja je utisnuta konkordantno (paralelno između slojeva), ima pločast oblik.
Dajk – žice eruptiva koje presecaju seriju sedimenata.
18. Napisati jednačinu karbonitizacije:
Ca(OH)
2
+ CO
2
→ CaCO
3
+ H
2
O
19. Šta je to diskordancija i kakva može biti:
Diskordatni slojevi - leže pod uglom jedan preko drugih
Diskordancija može biti :
tektonska
eroziona
20. Kakva promena se vrši kod kristalastih škriljaca i njihova podela:
Na velikim dubinama zbog povećanog pritisak i temperature.
Obuhvaćena su velika prostranstva – regioni
Kod ranije stvorene stene minerali se deformišu, postaju spljošteni razvučeni – škriljasta tekstura
Regionalni metamorfizam se odvija u tri zone:
1. epizona – najplića
2. mezozona
3. katazona - najdublja
21. Nabojati kristalne strukture silikata:
-Nezosilikati (ortosilikati) slobodni tetraedri – olivin
-Sorosilikati – povezana dva tetraedra
-Ciklosilikati (prstenasto povezivanje) – turmalin
-Inosilikati (lančasto povezivanje)
