FISKALNA ANALIZA
1
.
Fiskalni kapacitet
Pod fiskalnim kapacitetom podrazumevamo ekonomsku (finansijsku) sposobnost jedne nacionalne
privrede, privredne oblasti ili grane, preduzeća ili pojedinca da podnose fiskalno opterećenje, a da pri
tome ne ugrozi njihovu sposobnost za normalno odvijanje proširene reprodukcije.
1
Iz ove definicije
vidimo da u finansijskoj analizi možemo govoriti o opštem, globalnom fiskalnom kapacitetu na planu
čitave nacionalne privrede i parcijalnom ili pojedinačnom fiskalnom kapacitetu ako ga analiziramo sa
aspekta jedne privredne oblasti, grane, regiona ili privrednog preduzeća.
Opšti ili globalni fiskalni
kapacitet
predstavlja ukupnu ekonomsku sposobnost nacionalne privrede, čiji je osnovni pokazatelj
visina nacionalnog dohotka po glavi stanovnika. U praktičnoj finansijskoj analizi fiskalni kapacitet
možemo izračunati služeći se bruto i neto metodom.
Bruto metod
izračunavanja fiskalnog kapaciteta
znači izračunavanje na osnovu deljenja društvenog proizvoda sa ukupnim brojem stanovnika, dok bi
neto fiskalni kapacitet
predstavljao
per capita
nacionalni dohodak. Zatim, opšti ili globalni fiskalni
kapacitet možemo iskazivati u nominalnim i realnim vrednostima, u zavisnosti od toga da li društveni
proizvod ili nacionalni dohodak izračunavamo po tekućim ili stalnim cenama. Prema tome, jedna
nacionalna privreda imaće veći fiskalni kapacitet, ukoliko je i njen nacionalni dohodak po glavi
stanovnika veći od druge nacionalne privrede sa kojom se uporedjuje.
Pored opšteg ili globalnog fiskalnog kapaciteta postoje pojedinačni ili parcijalni fiskalni kapaciteti,
koji su veoma značajni za finansijsku i ekonomsku politiku zemlje. Oni pokazuju ekonomsku
sposobnost jedne privredne grane, jednog regiona, jedne privredne jedinice i pojedinca, što je od
velikog značaja za izračunavanje koeficijenta fiskalne presije i fiskalnog rezultata u sadašnjem i
narednom vremenskom periodu. Ovakva finansijska analiza predstavlja osnovu za projektovanje
opšteg i posebnog fiskalnog opterećenja, za planiranje visine fiskalne mase. To praktično znači da
stopa rasta fiskalnog opterećenja treba da bude u skladu sa stopom rasta fiskalnog kapaciteta, ukoliko
želimo da fiskalna politika ne ugrozi normalno odvijanje procesa proširene društvene reprodukcije. U
tom smislu, fiskalna politika mora da vodi računa o integritetu relacije: fiskalni kapacitet - fiskalno
opterećenje - fiskalni rezultat.
U savremenoj ekonomskoj, odnosno finansijskog analizi fiskalni kapacitet kao kategorija dobija
značajno mesto u ekonomskoj politici svake države. On se analizira i sa aspekta konjukturnih kretanja,
odnosno u njegovoj dinamici se traže prostori za akcije i mere u pravcu korekture u ekonomskim
kretanjima.
2
.
Fiskalno opterećenje
Pod fiskalnim opterećenjem podrazumevamo stvarni fiskalni teret jedne nacionalne privrede, oblasti,
grane ili preduzeća u odredjenom vremenskom periodu. To znači da se fiskalno opterećenje može
posmatrati kao globalno u odnosu na svoje procentualno učešće u neto ili bruto nacionalnom dohotku,
odnosno kao parcijalno izraženo u procentu jednog parcijalnog dohotka.
2
Fiskalno opterećenje može
da se javi u različitim varijantama. Fiskalno opterećenje može da raste u različitim uslovima: kad brže
raste nacionalni dohodak, kada nacionalni dohodak stagnira i kada nacionalni dohodak opada.
U prvom slučaju imamo istovremeni rast i fiskalnog opterećenja i nacionalnog dohotka, što znači da je
došlo do porasta javnih funkcija, koje odgovaraju potrebama privrede, jer je došlo i do porasta
1
Perić, A.: Finansijska teorija i politika, Savremena administracija, osmo izdanje, Beograd, 1981., str. 372
2
Ristić, Ž.: Finansijska ekonomija, Savremena administracija, Beograd
nacionalnog dohotka, i to rast nacionalnog dohotka je bio brži od rasta fiskalnog opterećenja.
Očigledno je da se prilikom povećanja javnih funkcija ili intenziviranja postojećih vodilo računa o
finansijskoj ekonomiji i odgovarajućim javnim funkcijama sa aspekta dinamike društvenog proizvoda.
U drugom slučaju imamo da nacionalni dohodak stagnira, a fiskalno opterećenje raste. To znači da
povećano fiskalno opterećenje služi za finansiranje novih javnih funkcija ili jačanje postojećih, ali to
nema pozitivno dejstvo na rast nacionalnog dohotka. Ovaj analitički pokazatelj treba da upozori
kreatore ekonomske politike da pristupe preispitivanju i selekciji javnih funkcija, kako bi se izbegla
štetna dejstva na ekonomska kretanja. Treći slučaj je najnepovoljniji, jer fiskalno opterećenje raste u
uslovima kada nacionalni dohodak opada. To znači da država finansira neracionalnu javnu potrošnju
koja ugrožava osnovne privredne tokove, što treba da predstavlja ozbiljno upozorenje finansijskoj
politici za preduzimanje energičnih mera u pravcu prilagodjavanja dinamici kretanja nacionalne
privrede.
Ovim se ne iscrpljuju mogućnosti pojave i drugih situacija, kao što je slučaj u kome fiskalno
opterećenje opada u uslovima porasta nacionalnog dohotka, stagnacije i opadanja nacionalnog
dohotka. Ova teoretska varijanta polazi od pretpostavke da je opadanje fiskalnog opterećenja
konstantna pojava. Kvalitatativne promene nacionalnog dohotka su varijabila na koju promene u
fiskalnom opterećenju imaju odlučujući uticaj na rast, stagnaciju ili opadanje u nacionalnom dohotku.
U prvom slučaju imamo opadanje fiskalnog opterećenja uz istovremeni porast nacionalnog dohotka.
Smanjenjem fiskalnog opterećenja finansijska politika je omogućila da se veći deo dohotka izdvaja za
akumulaciju što omogućuje privrednim subjektima veća ulaganja u proširenu reprodukciju, a krajnji
rezultat toga biće porast nacionalnog dohotka. U drugom slučaju imamo da je došlo do stagnacije u
nacionalnom dohotku, uprkos opadanju u fiskalnom opterećenju. Ova varijanta pokazuje da je
smanjenje fiskalnog opterećenja dovelo do ukidanja ili smanjenja onih javnih funkcija koje su
pozitivno uticale na dinamiku nacionalnog dohotka. Treća varijanta još ubedljivije ukazuje na
nedostatak izvesnih javnih funkcija koje su pozitivno delovale na rast nacionalnog dohotka. Opadanje
u fiskalnom opterećenju dovelo je i do opadanja u nacionalnom dohotku, što znači da dinamika
ekonomskog rasta zahteva i odredjene javne funkcije.
U gornjoj analizi svesno smo zanemarili brojne činioce koji utiču na dinamiku nacionalnog dohotka,
jer smo želeli da razmotrimo odredjene uticaje fiskalnog opterećenja. Ovim smo ukazali na činjenicu
da finansijska politika treba da teži takvom fiskalnom opterećenju, koje će finansirati onaj obim i
strukturu javnih funkcija, koje su u skladu sa optimalnim rastom nacionalnog dohotka. U praktičnoj
analizi značajan je koeficijent fiskalnog opterećenja, koji predstavlja odnos izmedju fiskalnog
opterećenja i dohotka, što se izražava sledećom formulom:
Pošto postoji više odnosa izmedju fiskalnog opterećenja i dohotka, možemo govoriti o nacionalnom
koeficijentu fiskalnog opterećenja, ili o koeficijentu fiskalnog opterećenja jedne privredne oblasti ili
grane, ili jednog poreskog obveznika. Fiskalno opterećenje možemo posmatrati i po fiskalnim
tokovima, jer postoje dve osnovne grupe fiskalnih tokova: grupa neposrednih fiskaliteta i grupa
posrednih fiskaliteta. Ovu podelu usvojile su i Ujedinjene nacije i primenjuju je u svojim
publikacijama. Ovako sagledavanje fiskalnog opterećenja veoma je pogodno za sagledavanje
socijalnih efekata fiskalnog tereta, jer je poznato da su posredni fiskaliteti socijalno nepovoljniji u
odnosu na neposredne. U ranijim izlaganjima videli smo da porez na promet, na primer, podjednako
tereti potrošnju bez obzira na imovnsko stanje poreskog obveznika, pa se ispoljava kao degresivan
fiskalni teret. Zato se izvodi zaključak da su neposredni porezi socijalno opravdani i pravičniji, jer
dozvoljavaju upotrebu progresije, što znači sa porastom osnovice (dohotka) raste i poreska stopa, a
time i veće fiskalno opterećenje za ekonomski jače subjekte oporezivanja.
U savremenoj finansijskoj analizi razmatranje fiskalnog opterećenja vrši se tako što se analizira
fiskalno opterećenje lične potrošnje, investicione potrošnje i imovine. U našoj praksi najčešće se
analizira fiskalno opterećenje privrednih subjekata i uporedjuje sa fiskalnim opterećenjem privrednih
subjekata u inostranstvu, što može dobro poslužiti za sagledavanje konkurentne sposobnosti naših
