Висока школа струковних студија за криминалистику и
безбедност Ниш
Предмет: Систем безбедности
Организовани криминал
(Семинарски рад)
Ментор:
Студент:
Проф. др Милорад Ђорђевић Ђорђе Николић,
12/12
Ниш, 2012.
Садржај:
Увод................................................................................................................................
3
Савремени
аспекти
деловања
организованог
криминалитета..................................4
1. Историјски
аспект
развоја
организованог
криминалитета..................................5
2. Организовани криминалитет као форма савремених облика
криминалитета...6
2.1. Савремене форме организованог криминалитета у неким
земљма
централне
Европе.............................................................................................8
2.2. Савремени облици организованог криминалитета у бившим
југословенским
републикама........................................................................11
2
тенденцију повећања. Постоје многе сличне и различите дефиниције,
што указује на неусаглашеност ставова шта све обухвата садржај појма
организованог криминалитета. Резултати теоријских истраживања
указују на основни проблем који се испољава у дефинисању појма
организованог криминалитета, с обзиром на то да се неки аутори, с
правом, сматрају да сви облици групног криминалног деловања не
представљају и организовани криминалитет.
4
Савремени аспекти деловања организованог
криминалитета
Организовани криминалитет, иако новији теоријски појам, ипак је
веома стара појава. Он постоји у скоро свим земљама и показује
тенденцију повећања. У складу с тим, земље у којима је најизраженији
свакодневно се суочавају са потребом његовог спречавања и сузбијања.
Организовани криминалитет се од почетка одвија иза паравана
(невидљив је, а присутан, угрожавајући и претећи), па је долазило до
стварања нејасноћа и противуречности о самом феномену ове
активности. Осим тога, као друштвено негативна појава, има изузетну
способност да користи повољне услове за инфилтрирање у легалне
друштвене структуре и да се весто прилагођава конкретној друштвено
политицкој и економској ситуацији не само унутар једне земље него и на
међународном плану.
Међутим, још нема општеприхваћене дефиниције појма
организованог криминалитета, ни у политиколоској, ни у криминолоској,
ни у кривичноправној литературе. Овоме вероватно доприноси и
чињеница да је у питању савремени друштвени феномен, да се не
испољава у свим земљама у истим облицима и са истим интезитетом, већ
су они примерени постојећим друштвеним односима и условима за
одговарајуће видове криминалне делатности.
5
група или организација чији је циљ противзаконито обављање послова,
тј. вршење кривичних диела ради стицања профита или превласти у
одређеним областима друштвеног живота.
Израз организовани криминалитет први пут се помиње у Енглеској
почетком XVII века, када је делатност једне банде крадљиваца названа
управо тим именом. Појава организованог криминалитета уочава се на
тлу Европе, најпре у Италији крајем XIX века, у организационим
облицима мафије.
Када се говори о историји организоване криминалне делатности
уопште, онда је несумњиво реч о мафији, која чини терминолошки
синоним за све видове криминалног организовања.
Када је реч о значењу појма мафија, постоје различита мишљења. У
малој просветиној енциклопедији наводи се да је мафија прво био назив
за тајно разбојничко удружење на острву Сицилији 1860. године да би
касније овај термин коришћен за означавање сваке опасне, криминално
организоване групе. Међутим, у Етимолоском речнику италијанског
језика истиче се да је ова реч настала раних шездесетих година XIX века и
да је означавала нешто сармантно, мило, драго и томе слично. Стање
безакоња у том период навело је власнике великих поседа да препусте
управљање својом земљом енергичним силеџијама који су деспотски
владали над тероризованим сељаштвом.
Поцетком XX века мафија је проширила своју делатност и у САД,
као тајна организација криминалаца, формирана медђу италијанским
имигрантима, првобитно за илегалну производњу и трговину алкохолом,
7
