Садржај:
1. Увод..............................................................................................................................2
2. Појам кредита..............................................................................................................3
2. Функције кредита........................................................................................................3
2.1. Микроекономска функција.................................................................................4
2.2. Макроекономска функција..................................................................................4
3. Кредитирање привреде............................................................................................... 5
3.1. Краткорочно кредитирање привреде..................................................................5
3.2. Дугорочно кредитирање привреде......................................................................5
4. Врсте кредита...............................................................................................................6
5. Извори кредита............................................................................................................7
5.1. Реални извори кредита.........................................................................................7
5.2. Нереални извори кредита....................................................................................8
5.3. Трговачки робни кредити као извор кредита....................................................8
5.3.1. Економика трговачких кредита....................................................................9
5.2. Банкарски кредит као извор кредита................................................................10
5.2.1. Природа банкарских кредита.....................................................................10
5.2.2. Релативне предности и недостаци банкарских кредита..........................11
5.2.3. Методе кредитирања код банкарског кредита..........................................12
6. Комерцијални папири као извор кредита................................................................13
7. Остали извори кредита..............................................................................................14
8. Закључак.....................................................................................................................16
9. Литература................................................................................................................. 17
1. Увод
Кредит је једна од најзначајнијих банкарских послова, како данас тако и у
прошлости. У условима када банке нису ни постојале, кредитним пословима,
односно пословима позајмљивања новца уз наплату камате, бавиле су се разне
институције које су биле претече савремених банака. Процедура одобравања
кредита, њихова структура, намена, начин отплате, рокови враћања, заштита од
ризика итд., временом су мењали своје облике уз постепено усавршавање. Многе
државе су позајмљивале новац спремајући се за ратове, обнављајући своје ратом
разорене привреде, градећи капиталне инвестиционе и инфраструктурне пројекте.
Са друге стране, појединци су позајмљивали новац са жељом да развијају своје
привредне подухвате и да обезбеде разна потрошна добра.
У привредном систему постоје ситуације у којима неки привредни субјекти
располажу у одређеним временским интервалима производње слободним
новчаним средствима. Са друге стеане, јављају се привредне ситуације у којима
неки привредни субјекти у одређеном временском интервалу оскудевају
новчаним средствима потребним за одржавање континуитета производног
циклуса. Након завршетка производног процеса неопходно је да прође одређени
временски период од завршетка процеса производње па до наплате продатих
производа. За то време привредном субјекту потребна су новчана средства за
наставак процеса производње.
Уколико не располаже сопственим новчаним средствима акумулираних из
предходних репродукционих циклуса, да би наставио процес производње
привредни субјекат је приморан да та средства обезбеди са стране, односно да их
позајми од неког другог привредног субјекта, најчешће банке.
Позајмљеним новчаним средствима привредни субјекат купује потребне
факторе производње, плаћа запослене раднике, набавља неопходне сировине и
слично. Након наплате новчаних потраживања од купаца по основи продатих
добара и услуга, привредни субјекат је у могућности да врати позајмљена
средства. Проблем појаве временског интервала између продаје производа и
услуга и њиховог плаћања у савременим тржисним привредама решава се путем
кредита.
2
Кредит има своју микроекономску и макроекономску функцију.
2.1. Микроекономска функција
Микроекономска функција кредита је да допринесе убрзању одвијања
репродуктивног циклуса, да омогући репродуктивни помак од производње до
потрошње (краткорочно кредитирање), али и да доприноси убрзању привредног
развоја (дугорочно кредитирање). На микроекономском плану кредит представља
неизоставни део у регулисању привредних односа између повериоца и дужника.
2.2. Макроекономска функција
На макроекономском плану кредит представља неизоставни део у
регулисању токова стварања и повлачења новца из оптицаја, односно напајање
привреде и становништва потребном количином новца. Кредит је изузетно
значајан инструмент успоравања или убрзавања привредне активности, брзим или
споријим активирањем расположивих производних ресурса.
Макроекономски циљеви кредитно-монетарне политике су :
1. Оживљавање привредне активности када се уоче знаци њеног успоравања
како би се избегла појава привредне рецесије и депресије,
2. Успоравање привредне активности када се она налази у фази експанзије да
би се спречио њен раст изван реалних оквира друштвеног производа,
3. Селективно подстицање развоја одређених привредних активности
(сезонска производња и сл.),
4. Регулисање нивоа и усмеравање појединих видова потрошње – личне,
опште и инвестиционе кроз дефинисање различитих услова добијања и
коришћења кредита,
5. Подстицање недовољно развијених регија унутар једне земље.
4
3. Кредитирање привреде
3.1. Краткорочно кредитирање привреде
Краткорочно кредитирање привреде врши се издавањем краткорочних
кредита одобрених на бази покрића у робним хартијама (меницама), са кратким
роковима доспећа, због чега се сматрају самоликвидирајућим кредитима. Ради се
о кредитима са роком доспећа до деведесет дана, који имају могућност
есконтовања.
У систему краткорочног кредитирања привреде краткорочни кредити се
дефинишу као :
- супститути средњорочних и дугорочних кредита
- формални и ефективни рокови доспећа кредитних пласмана
У првом случају се у оквиру кредитних ресурса не праве оштре границе у
погледу рокова доспећа, с обзиром на широке могућности рочне трансформације.
У другом случају кредити се уговарају и одобравају као краткорочни, а
фактички отплаћују као средњерочни или дугорочни, с обзиром на могућност
револвирања.
3.2. Дугорочно кредитирање привреде
Дугорочно кредитирање привреде се реализује интерним финансирањем и
преко тржишта капитала. Да би дугорочно кредитирање привреде било ефикасно
потребно је да у њему учествују само велике и технолошки и организационо
довољно структуиране банке, јер су за финансирање развоја потребни велики
квантуми финансиског потенцијала и могућност апсорбовања већих губитака
услед повећаних стопа ризика. Има се у виду да се путем дугорочног кредитирања
трасирају базичне линије производног потенцијала, акумулативности и извозне
пропулзивности привреде.
3
3
Ћировић, М. (1986):
Банке и ефикасност привређивања
, “Развој банкарског система у Србији”,
НБС, Београд.
5
